Извор: Блиц

Медији у Србији нису слободни у мери примереној за савремену европску државу и друштво, нити за овде већ једном достигнути ниво медијских слобода, наводи се у годишњем извештају омбудсмана Саше Јанковића, у делу који се тиче слобода медија и изражавања.

Јанковић наводи да поступци носилаца власти и околности на медијском тржишту погодују аутоцензури, навијачком извештавању, услед кога трпи Уставом загарантовано право грађана да буду истинито, потпуно и благовремено обавештавани о питањима од јавног значаја.

- Критичко извештавање је током 2014. године означавано као „субверзивна“, нечасна противдржавна активност која кочи реформе, напредак Србије и мир и благостање њених грађана - објашњава се у извештају, који у целости можете прочитати на сајту омбудсмана. 

Према извештају омбудсмана, аутоцензура је захватила медијски простор јер они који пишу или објављују критичке текстове бивају са високих државних места проглашени за страног или тајкунског плаћеника, унутрашњег непријатеља, домаћег издајника, „преплаћеника“ „опозицију”…

,,На питања која им се не свиђају одговарају увредама”

Није неуобичајено да највиши представници власти на питања која им се не свиђају одговоре личним дисквалификацијама и алузијама на наводне скривене мотиве новинара или медијске куће, објашњава се у извештају.

- Пример је конференција за штампу одржана 8. 10. 2014. године на којој је на легитимна питања новинарке председник Владе уместо одговора изнео низ оптужби о политичкој и интересној необјективности новинарке лично и листа за који ради - наводи се у извештају.

- Обично уследи краћи или дужи линч у појединим медијима, са веома конкретним последицама по приватни живот тих људи. У исто време листови или медији који објављују критичке мисли или чињеничне тврдње које противрече владајућој реторици основано страхују од повлачења оглашивача, чији новац је кључан за опстанак већине, ако не и свих на медијском тржишту Србије- наводи Јанковић у извештају.

Механизми саморегулације (новинарска удружења, Савет за штампу…) недовољно су снажни, а њихове одлуке не добијају видљивост или буду проглашене политизованим, пристрасним, нестручним, чиме им се поткопава ауторитет међу најширим слојевима друштва који немају времена нити могућности да сами истражују све околности и проверавају тачност свих јавно изнетих тврдњи, наводи се даље у извештају.

О укидању ,,Утиска недеље”

Јанковић наводи да сумње о отказивању емисија и променама уређивачких политика, које су изнете у претходном Годишњем извештају, потврђене су током овог извештајног периода на најочигледнији начин раскидом сарадње између ТВ куће Б92 и ауторке култне политичке емисије „Утисак недеље“.

- Неспорно је право власника да управља фирмом. Право питање о слободи медија овде није да ли је неко наредио укидање Утиска недеље (овај орган не сматра да се то догодило), већ због чега би неко у озбиљном и скупом послу са националном фреквенцијом сматрао да може да има пословну корист од укидања емисије у којој никада није недостајало „реклама“ од којих телевизије живе? Укидањем те емисије битно је смањен медијски простор у коме могу да се чују заговорници различитих опција и решења и води преко потребан јавни друштвени дијалог о најважнијим питањима - наводи Јанковић у извештају.

Самоцензура је последица, а узрок - неефикасност државе

Даље пише да иза ствари од неспорног националног интереса као што су помоћ грађанима на Косову и Метохији или рад спортских удружења са најдужом традицијом понекад се провлаче и незаконите, криминалне радње, а новинари и редакције које гледаоцима износе чињенице или сумње о томе могу рачунати на прикривене и отворене претње у чијем сузбијању држава није показала ефикасност.

У таквим ситуацијама новинари су принуђени да бирају између сопствене безбедности и правовременог и потпуног информисања јавности о темама од јавног значаја, наводи се у извештају Јанковића.

- Самоцензура је тада последица, а узрок - неефикасност државе. Жртва је слобода медија и информисаност грађана. Једна новинарка је шест година под двадесетчетворочасовном безбедносном заштитом. Живот јој је сачуван, али слобода кретања, приватност и право на рад – не - пише у извештају.

О ,,цурењу информација” и дезинформацијама

- У трци за тиражима и гледаношћу, али и под непосредним утицајем или притиском различитих центара моћи, грађанима се, упоредо са истинитим информацијама, и даље пласирају селективне, непотпуне, полу-информације па и потпуно лажне, чињенично нетачне (дез)информације - пише у извештају Саше Јанковића.

Он наводи да „цурење“ поверљивих информација у поједине медије, у ствари метод управљања јавним мњењем путем пласирања „ексклузивних“ информација из званичних, али анонимних извора, настављен је.

- Грађани су могли да гледају не само снимак инцидента у коме су учествовали припадници две државне оружане формације, а који је начинила приватна ТВ кућа, већ и снимак (непотпун, испрекидан) истог догађаја који је службено начинио припадник једне од те две јединице у оквиру своје редовне радне дужности. Тај снимак никако није смео да доспе у јавност, поготово док истрага траје, а наређење да буде достављен медијима могло је да стигне само са највиших политичких позиција - наведено је у извештају.

Даље се наводи да службени оперативни снимак припадника специјалне полицијске јединице на дужности непрописно је приказан јавности да би се створило јавно мњење о одређеном догађају, док је Заштитник грађана ускраћен за податке о истом догађају који су према изричитим одредбама Закона други органи дужни да му доставе како би остварио своју Уставом утврђену институционалну контролну улогу.

- Таблоидизација државе је и даље присутна - закључује Јанковић.

Наводи се да подаци из истрага у току, па и подаци о томе које ће истраге тек бити покренуте, појављују се и даље у одређеним медијима. Није познато да је неко до сада одговарао због таквог „цурења“ поверљивих информација неовлашћеним лицима.

- Економско стање и механизми заштите радних права новинара су на ниском нивоу, њихово синдикално организовање је слабо, закључује се у извештају Саше Јанковића, делу који се односи на слободу медија. 

Значајан нормативни напредак је начињен доношењем три медијска закона - Закона о јавном информисању и медијима, Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима . У наредном периоду треба очекивати практичне резултате примене ових закона. Неки од изазова у примени биће опстанак медија са програмом на мањинским језицима и тематиком од значаја за националне мањине и одрживост „малих“ медија. Министарство културе и информисања припремило је Нацрт закона о култури и отпочело јавне расправе о низу других законских нацрта.

Рад независне Комисије за испитивање нерешених убистава новинара дао је током 2014. године прве опипљиве резултате, чија се тачност проверава пред судом.