Извор: EurActiv

Иако рок за приватизацију медија истиче за нешто више од 100 дана, у локалним самоуправама и самим јавним медијима и даље се противе овом процесу. Тако су на скупу о медијским законима у Бујановцу председници општина Прешево и Бујановац тражили да се не приватизују медији чији су оснивачи општине, са образложењем да је то потребно ради бољег информисања грађана. Представници приватних медија указују да су дискриминисани. Државни секретар у министарству културе Саша Мирковић оценио је да приватизација не значи аутоматски и гашење медија и рекао је да очекује аукцију ускоро.

У Бујановцу и Прешеву постоје четири телевизије које емитују програм на албанском.

На приватизацију до јула 2015. у складу са медијским прописима и Законом о приватизацији чекају две - ТВ Прешево и ТВ Бујановац, чији су оснивачи општине.

Председник општине Прешево Рагми Мустафа је на скупу ,,Примена нових медијских закона у пракси”, који је организован у Дому културе у Бујановцу, рекао да ,,приватизација значи гашење медија на албанском језику у Прешеву”.

,,Закон о приватизацији јавних медија је одличан, али треба да се зна локација где се примењује. За Телевизију Прешево, која има 28 радника, општина издваја 22 милиона динара годишње, ако се буде издвајало до два одсто из буџета та медијска кућа моћи ће да добије највише 11 милиона динара”, казао је Мустафа.

Директор приватне телевизије ,,Алди” у Прешеву на албанском језику Исуф Мемети рекао је да општина не би требало да ,,приватне телевизије гледа као непријатеље”, као и да ,,Мустафа дискриминише приватне медије у својој општини”.

Несугласице и у Бујановцу

Председник општине Бујановац Нагип Арифи је такође био за изузеће локалне телевизије Бујановац из приватизације а као аргумент је навео и то да ће ,,након приватизације бити угашен телевизијски програм на српском у тој општини”.

Став против приватизације ТВ Бујановац изнео је председник Националног савета Албанаца (НСА) Јонуз Муслију, који је рекао да је ,,овога пута зло из Београда (у виду приватизације) дошло и за Албанце и за Србе и за Роме у Бујановцу (који раде у локалној телевизији)”.

Посланик из Бујановца из Српске напредне странке Ненад Митровић навео је, међутим, да ,,од оснивања ТВ Бујановац око 7.000 српског становништва у тој општини уопште нема сигнал те локалне ТВ”.

,,Разумем да се тако понаша ТВ 'Спектри' која је приватна и чији је линк окренут само према местима где живе Албанци али је недопустиво да се тако понаша ТВ Бујановац која се финансира из општинског буџета”, казао је Митровић. 

Народни посланик и лидер Партије за демократско деловање Риза Хаљими је рекао да ,,ко финансира телевизије има монопол у њима” и да је то проблем који мора да се реши због неравномерене расподеле средстава према свим медијима.

У прилог приватизацији говорио је и уредник портала www.лугина-лајм.цом Агрон Исљами који је навео да тај медиј ,,председник општине Бујановац Нагип Арифи саботира”, као и да не могу да добију препоруке да би конкурисали за средства Министарства културе Србије.

Ускоро аукције за медије

На скупу који је организовало Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, државни секретар Министарства културе Саша Мирковић рекао је да очекује да у најскорије време Агенција за приватизацију распише аукцију за приватизацију медија.

,,Медијски закони су донети уз мониторинг Европске уније а израђени су у транспарентном процесу у коме су учествовали, унутар радних група и као посматрачи, и представници ОЕБС-а, уз помоћ експерата које је ангажовала Делегације ЕУ у Србији, а сва три (донета) медијска закона усаглашена су с Бриселом”, казао је Мирковић. 

Он је додао да су медијски закони рађени паралелно са подацима скрининга поглавља 23, 10 и 8 у предприступним преговорима за придруживање ЕУ, као и да ће Влада Србије у најскорије време усвојити још један закон из сфере медија - Закон о оглашавању.

,,Сви закони су усаглашени и с медијском стратегијом. Не сматрам да приватизација аутоматски значи и гашење медија. Приватизација медија значи и један нови почетак, разговарамо о новом моделу финансирања”, казао је Мирковић. 

Он је навео да ,,Влада Србије не жели никога да дискриминише”, као и да ,,не постоји никакво ограничење (у буџету) који локалне самоуправе или било који ниво власти има за пројектно финансирање медија након приватизације”.

Изнео је и податак да у Привредном регистру Србије постоји 1.379 јавних гласила, од чега је 107 телевизијских и више од 350 радио станица.