Извор: Блиц

Аутор: Гордана Булатовић

Грађани који су пријављивали случајеве корупције изгубили су статус узбуњивача, а тиме и заштиту од одмазде оних које су пријавили, сазнаје „Блиц”.

Директорка агенције за борбу против корупције Татјана Бабић два дана се не обазире на питања „Блица“, иако су њеном кривицом узбуњивачи остали без заштите

Ових дана на снагу ступа одлука од 23. октобра 2014. којом је Уставни суд прогласио неуставним став 5. члана 56. Закона о Агенцији за борбу против корупције и Правилник о заштити лица која пријаве сумњу на корупцију. Наведени члан спорног прописа није у међувремену промењен, а није донет ни нови правилник.

Тако и узбуњивачи остају без икакве званичне заштите. То значи да сада шефови које су пријавили могу да их шиканирају и отпуштају без јасних правних последица. Једино на шта, према тврдњама саговорника „Блица”, тренутно могу да рачунају јесте да ће их од отказа и могућег шиканирања на послу заштитити „ауторитет Агенције за борбу против корупције и јавност“.

- Правилник Агенције за борбу против корупције који је регулисао права узбуњивача, донет 2011, само је додатно скретао пажњу на ове људе. Поред тога, чињеница је да сада од 97 узбуњивача који имају заштиту њих 20 долази из Специјалне болнице Сокобања. Они су указали на наводне незаконите радње директорке овог центра Љиљане Исаковић и њених сарадника - кажу упућени извори „Блица”.

Закон о узбуњивачима усвојен крајем прошле године, којим се решава њихов статус и заштита пред судом, усвојен је у Скупштини, али с одложеном применом, тек од 4. јуна 2015. и неће се примењивати ретроактивно.

У контакту са неколико људи који су до сада имали статус узбуњивача сазнали смо да их још увек нико није обавестио на који начин ће их Агенција убудуће штитити. Један од њих је и Саша Вељковић.

- Нико нас није звао, али сам се сам распитивао. Речено ми је да нам то право престаје само формално, али да нас Агенција и даље штити - каже Вељковић.

Иако је Агенција могла да донесе други правилник који би премостио празнину у заштити узбуњивача, то није учињено. Иако и даље свакодневно позивају грађане да пријаве корупцију, из Агенције већ два дана не одговарају на наша питања шта ће се дешавати с онима који су ризиковали свој посао и пријавили корупцију у својој фирми.

Кога је штитила агенција

• 170 грађана тражило статус узбуњивача

• 104 грађанина добило статус узбуњивача

• 1 грађанину одузет статус узбуњивача

• 97 активних узбуњивача

• 6 грађана за које је прошао рок заштите од две године

Министарство не сме да се меша

„Закон о узбуњивачима донет је 4. децембра 2014, а његово одложено дејство последица је потребе да се судски систем припреми за овај посао. У току су обуке судија. Посао Агенције за борбу против корупције био је да припреми акт којим ће заштитити узбуњиваче. Агенција је независно тело које бира Скупштина и Министарство се не може мешати у њен рад“, кажу за „Блиц“ у Министарству правде.