Извор: EurActiv

Министру правде Николи Селаковићу 26. јануара званично је уручена анализа о систему извршења у Србији у којој се констатује да су изменама Закона о извршењу и обезбеђењу направљени помаци у тој области, али да и даље има бројних проблема који се морају решавати. Шеф Делегације ЕУ у Србији истакао је да сада треба успоставити стандарде у раду извршитеља и дисциплинску одговорност. У анализи су дате и препоруке за унапређење система извршење. Оцењено је такође да је унапређење система извршења неопходно за пословну сигурност и побољшање пословне климе у Србији. Министар правде најавио је да ће се Закон о обезбеђењу и извршењу поново мењати у другој половини године.

,,Свеобухватну анализу система извршења у Србији”, која је написана на 600 страна, урадила је Немачка организација за техничку сарадњу -ГИЗ, а њену израду финансирала је Европска унија.

,,Циљ анализе је да се подржи нова правосудна професија, приватни извршитељи, чије је унапређење неопходно за пословну сигурност и побољшање пословне климе у Србији”, рекао је вођа ГИЗ-овог Пројекта за правну реформу Србије Мајк Фалке.

Фалке је казао да су уверени да ће анализа система извршења значајно допринети даљим интервенцијама у погледу повећања делотворности и ефикасности тог система, укључујући мере за јачање капацитета, правну и административну реформу, кампање за подизање свести и унапређење ИТ инфраструктуре.

Шеф ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт подсетио је да у Србији на извршење чека 1,5 милиона предмета дуже од две године.

Он је нагласио да су учињени значајни помаци у систему извршења усвајањем измена закона у децембру 2014, али да би сада требало успоставити стандарде у раду извршитеља и дисциплинску одговорност.

,,На Србији је да искорсити помоћ и препоруке како би решила заостале предмете и како би нова професија функционисала транспарентно и ефикасно”, поручио је Девенпорт.

Министар правде Никола Селаковић најавио је да ће се у другој половини ове године поново мењати Закон о обезбеђењу и извршењу и да је то ,,добар начин праћења закона”, јер се ,,све мањкавости полако исправљају”.

Према његовим речима, изменама закона крајем 2014. године избегнут је један од највећих проблема - картелизација извршитеља, тако што је сада у надлежности Комора извршитеља да равномерно и транспарентно распоређује предмете.

Осим веће дисциплинске одговорности и јачање функције извршитеља, Селаковић је нагласио да се мора смањити број заосталих предмета, као и просечно трајање поступка.

Министар правде рекао је и да Национална стратегија реформе правосуђа за период 2013-18. и Акциони план за њено спровођење предвиђају мере спровођења анализе резултата примене материјалних и процесних закона, укључујући Закона о извршењу и обезбеђењу, као и спровођења анализе ефеката прописа у погледу планираних измена и допуна нормативног оквира, те и израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.

,,И Акциони план за преговарачко поглавље 23, које се односи на правосуђе и основна права, настоји да употпуни овај стратешки оквир те, следећи препоруке из извештаја о скринингу, предвиђа спровођење свеобухватне анализе система извршења и обезбеђења, измене Закона о извршењу и обезбеђењу у складу са резултатима анализе, како система приватних извршитеља тако и судског система извршења”, истакао је Селаковић.

У Анализи је дато 14 препорука за унапређење система извршења укључујући обуку за кадидате за место извршитеља, али и јачу интеракцију између приватних и судских извршитеља.

Међу препорукама су и проширење овлашћења Коморе извршитеља, ревизија квалификационих критеријума за извршитеље, ревидирање надлежности над комуналним предметима, расподела предмета преко Коморе, свођење интервенције суда у поступку извршења на минимум.

Анализа је рађена у склопу интервјуа са представницима 16 судова у земљи, 17 извршитеља, представницима Министарства праве, организације потрошача, повериоцима и дужницима.

Приватни извршитељи уведени су у правосудни систем Србије 2011. године, а са радом су почели пре три године.