Сваки други новинар изложен цензури

Извор: EurActiv

Новинари у Србији задовољни су својим послом, али не и платама, док је цензури и аутоцензури изложена готово половина у тој професији, резултат је истраживања Удружења новинара Србије (УНС) објављеног 30. децембра. Истраживање је показало да су послом најзадовољнији главни и одговорни уредници, као и да су плате у јавним и државним медијима више него у приватним.

Истраживање је показало да највише новинара зарађује између 31.000 и 45.000 (33,87%), као и између 16.000 и 30.000 динара (26,02%). Мање од 15.000 динара зарађује 14,26% испитаника, 18% између 46.000 и 60.000, а више од 61.000 зарађује само 7,84% анкетираних.

Истраживање УНС-а чији је циљ био да утврди економски и професионални положај новинара у Србији, рађено је у две фазе од марта до септембра. Укупно је испитано 585 новинара, од чега је 52,5% мушкараца и 47,5% жена.

Зарадом је незадовољно 29,06% анкетираних, одговор ,,ни задовољан ни незадовољан” наводи 27,35% испитаника, док је веома незадовољних 21,2%. Најзадовољнији послом су главни и одговорни уредници, а потом сниматељи, док су фоторепортери најнезадовољнији послом који обављају, наводи се у истраживању.

Највише плате имају новинари који раде у јавном сервису, а затим и они који раде у државним медијима, док најнижу плату имају у приватним медијима.

Плату редовно прима 75,38% анкетираних, у 12,82% случајева она касни месец дана, а у 9,06 одстио случајева касни неколико месеци. Више од годину дана плата касни код 2,74% новинара.

Највећи број анкетраних (85,47%) плату прима преко рачуна, док 6,50% анкетираних ради "на црно", без уплаћених пореза и доприноса.

Као највеће проблеме професије, новинари издвајају ниске зараде (62,22%), као и непрофесионализам и неодговарајуће образовање новинара (54,36%).

Да је константно изложено цензури изјавило је 5,98% испитаних новинара, 40,68% повремено, 49,74% никада, док одговор ,,друго”, што се најчешће односило на аутоцензуру, наводи 3,59%.

У истраживању се наводи да 48,55% испитаних верује да њихове колеге повремено прибегавају аутоцензури, 28,89% сматра да они то чине у великој мери, 15,56% није приметило, 6,15% сматра да то колеге никада не раде, а 0,85% наводи одговор ,,друго”. Жене су знатно чешће цензурисане него мушкарци, повремено је цензури изложено 17% мушкараца у односу на 24% жена, наводи се у истраживању.