Извор: Данас

Аутор: Бета

Београд- Представници медија у Србији изложени су најразличитијим врстама притиска, а током 2014. године забележена су 22 физичка и вербална напада на новинаре, наведено је у јуче представљеном извештају Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Подаци НУНС-а показују да су представници медија претрпели 12 физичких напада и 10 вербалних. Од регистрованих случајева четири физичка напада догодила су се у Београду, а осам у унутрашњости Србије. Ипак, сматра се да је број случајева далеко већи, али да су многи остали непријављени. Против новинара у Србији покренуто је шест судских процеса, а представници НУНС-а указали су на то да су три поступка повеле особе са „подебелим досијеима“, међу којима је и вођа земунског клана Лука Бојовић.

У извештају НУНС-а, представљеном у Медија центру, истакнуто је и да су представници медија у локалним срединама изложени самовољи моћника, да им се често ускраћују информације и да их се омета у обављању посла. Као проблеми се истичу и економски притисци на медије и појава аутоцензуре, када новинари због претњи, њима лично или њиховим колегама, сами себе ограничавају у извештавању.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић подсетио је да је од 2008. до 2013. године забележено 348 напада на новинаре. „За државу која пледира да успостави демократско друштво, ова бројка је више него узнемирујућа и сврстава Србију међу оне државе у којима није безбедно бавити се новинарством. Власт не ради довољно да новинарима обезбеди услове за нормално обављање овог посла“, казао је Обрадовић. Он је, такође, указао и да се случајеви насиља над новинарима ретко санкционишу, а када се то догоди казне су такве да подстичу насилнике.

- Новинари се осећају махом несигурно и небезбедно, казао је Обрадовић. Према његовим речима, 2014. годину карактерише повећан притисак на онлајн медије.

- Сведоци смо покушаја уклањања појединих садржаја са интернета, као и хакерских напада и обарања сајтова, казао је Обрадовић, подсетивши да још нема јасног одговора на то ко стоји иза тих, како је оценио, очигледно добро организованих покушаја цензуре медија.

Генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић истакао је и проблем економских, политичких и других „перфидних“ врста притисака на медије, нарочито у локалним срединама. „Сведоци смо бахатости локалних функционера. Очекује нас пројектно финансирање медија. Замислите само како ће се ти исти функционери понашати и да ли ће буџет распоређивати искључиво онако како њима одговара“, казао је Раковић.

Заштитник грађана Саша Јанковић оценио је да је притисак и претње новинарима тешко доказати подношењем кривичних пријава које се заснивају на томе да је неко неком рекао „запамтићеш ти мене“.

Претње

Говорећи о случајевима због којих су се новинари обраћали и тражили заштиту, адвокатица Круна Савовић навела је претње новинару да ће му бити одгрижени „уши и нос“, као и случај мобинга када је новинарки након писања на друштвеним мрежама смањена плата и пребачена је друго радно место. Истакла је и случај када полиција није реаговала у тренутку када је у полицијској станици новинар хтео да пријави претњу са поруком да ће му мајка бити заклана, а он убијен.