Извор: EurActiv

Мито углавном плаћају велике компаније, обично са знањем свог руководства, показала је нова анализа Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) о трошковима мита и корупције у међународном пословању. Мито се чешће даје и прима у развијеним него у земљама у развоју а углавном се нуди како би се добили уговори о јавним набавкама. Најчешће се подмићују запослени у државним предузећима и на царини, али се мито даје и шефовима држава и министрима. У већину случајева подмићивања умешани су посредници.

Вредност мита у случајевима које је анализирао ОЕЦД достиже у просеку 10,9% укупне вредности трансакција и 34,5% профита, што одговара суми од 13,8 милиона долара по подмићивању, објавио је 2. децембра ОЕЦД.

Међутим, с обзиром на комплексност и скривену природу коруптивних трансакција, та вредност без сумње представља само ,,врх леденог брега”, упозорили су из ОЕЦД.

Мито се углавном плаћа да би се добио уговор од државне или компаније под контролом државе у развијеним земљама, док је у земљама у развоју то ређи случај, и већина давалаца и прималаца мита је из богатих земаља.

Извештај о миту у међународном пословању заснован је на анализи више од 400 случајева забележених широм света у којима су компаније или појединци из 41 земље потписнице Конвенције ОЕЦД о борби против подмићивања били умешани у подмићивање.

Ти случајеви забележни су од фебруара 1999, када је Конвенција ступила на снагу, до јуна 2014. године.

Готово две трећине случајева подмићивања регистровано је у само четири сектора - екстрактивној индустрији (19%), грађевинарству (15%), транспорту и складиштењу (15%) и сектору информација и комуникација (10%).

Мито се обећава, нуди или даје најчешће запосленима у државним предузећима (у 27% случајева), царинским службама (11%), запосленима у здравству (7%) и војним званичницима (6%).

Шефови држава и министри, како је показао извештај ОЕЦД, били су поткупљени у 5% случајева али су добили 11% укупног мита.

У већини случајева мито је дат да би се добио уговор о јавним набавкама (57%) а следи мито за дозволу у царинској процедури (12%). Код 6% случајева мито је дат за добијање преференцијалног пореског третмана.

,,Корупција поткопава раст и развој. Корумпирани морају да буду изведени пред лице правде”, истакао је генерални секретар ОЕЦД Ангел Гурија (Gurria).

Гурија је рекао и да спречавање пословног криминала мора да буде у средишту корпоративног управљања.

,,Истовремено јавне набавке морају да буду синоним за интегритет, транспарентност и одговорност”, казао је први човек ОЕЦД.

Извештај је показао и да је време потребно да се случај подмићивања закључи продужен са у просеку две године за случајеве закључене 1999. на седам година данас.

То је можда последица веће софистицарености поткупљивача, комплексности агенција за истраживање корупције у више земаља или чињенице да су компаније и појединци мање спремни да закључе договор него раније, навео је ОЕЦД.

У 41% случајева запослени на нивоу управе платили су или одобрили мито док су директори компанија били умешани у 12% случајева подмићивања.

Истовремено се у три од четири случаја подмићивања у међународном пословању били умешани посредници и то у 41% случајева локални агенти продаје или дистрибутери а у 35% филијале компанија или компаније из пореских рајева.

ОЕЦД у извештају закључује да владе широм света треба да пооштре санкције за подмићивање и појачају заштиту узбуњивача.

Често коришћење посредника такође указује на потребу да се ,,дубље” и ефикасније контролишу корпоративни програми а директори компанија треба да буду пример у борби против корупције у међународном пословању, поручио је ОЕЦД.