Извор: EurActiv

Досадашња пракса конкурсног финансирања медија није повећала медијски плурализам нити је унапређен квалитет медијског садржаја, оцењено је 31. октобра на дебати Балканске истраживачке мреже БИРН на тему ,,Нова медијска економија”. Као проблеми пројектног финансирања наведени су дискреција код планирања обима средстава, непрецизни критеријуми расподеле средстава и сукоб интереса чланова конкурсне комисије. Са скупа је најављено доношење Правилника о суфинансирању медијског садржаја од јавног интереса и подзаконских аката који се тичу рада медија. Досадашња приватизација медија у дебати је оцењена као једнако успешна или неуспешна као и приватизација уопште у Србији.

Учесник истраживања БИРН-а Тања Максић рекла је у Медија центру да је анализирано 179 конкурса, углавном на локалном нивоу, и да се показало да су произведени програми испод сваког стандарда, да нема аналитичког и критичког погледа на стварност, као и да су ти садржаји углавном репортажног и белетристичког жанра.

Према њеним речима, примећено је да су локалне самоуправе углавном новац давале кроз субвенције јавним предузећима, а да је врло мали део новца до медија стизао путем конкурса.

Тања Максић је рекла да су државни органи јако арбитрарно одлучивали где ће ићи новац, а критеријуми нису били јасни.

,,Наравно, конурс је и даље најбољи начин расподеле новца али ти конкурси морају да се раде по много већим стандардима”, рекла је она.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић рекао је да је програмско финансирање и даље много боље од директног давања новца медијима и да је одређивање средстава на конкурсу боље него самовоља политичара али да је много тога и даље недоречено.

Ненадић је као главне проблеме у тој области навео постојање превелике дискреције код планирања обима средстава која ће бити издвојена за финансирање програма, непрецизне критеријуме за расподелу средстава и питање разрешавања сукоба интереса чланова конкурсне комисије.

Као могуће проблеме, Ненадић је навео и то што закон не обезбеђује проактивно објављивање битних докумената за оцену исправности доделе средстава и непостојање ефикасних правних средстава за оспоравање услова критеријума конкурса.

Приватизација медија

Представник Агенције за приватизацију Душан Шутановац је подсетио да је за медије које треба да буду приватизовани изабран модел продаје капитала јавним надметањем а да ће, уколико тај процес не буде успешан, бити подељено право власништва запосленима без накнаде или ће медијска кућа бити угашена и избрисана из регистра медија.

Шутановац је рекао да ће медији имати обавезу да обаве процену вредности, да ће та процена бити прослеђена независном проценитељу и да ће подаци о процењеној вредности постати јавни у конкурсној документацији, када дође до оглашавања продаје.

Он, међутим, није желео да говори о евентуалној заинтересованости инвеститора за куповину медија у државном власништву јер, како је рекао, то што је неко послао писмо о заинтересованости не значи да ће учествовати у надметању, и обрнуто.

Државни секретар Министарства културе и информисања Саша Мирковић рекао је да је досадашња приватизација медија у Србији била једнако успешна или неуспешна као и приватизација уопште и да је урбани мит да су ту медији прошло горе него друге компаније.

Према његовим речима, постоје и добри и лоши примери приватизације медија.

У новембру Правилник о суфинансирању садржаја

Мирковић је најавио да ће у новембру бити донет Правилник о суфинансирању (медијског) садржаја од јавног интереса и додао да је у току израда још три подзаконска акта који се тичу рада медија.

На дебати БИРН Мирковић је подсетио да до 1. јуна 2015. године држава мора да изађе из власништва у медијима и да ће од почетка 2016. године бити могуће потпуно пројектно финансирање медија на свим нивоима.

Мирковић је рекао да је, осим тог правилника о суфинансирању, планирано да се изради акт који се тиче регистра медија, акредитованих новинара из иностранства и уредба којом ће бити регулисано прикупљање података о обвезницима за плаћање таксе за јавне информативне сервисе (РТС и РТВ).

Дигитализација

Саветник министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Ирини Рељин подсетила је да до средине јуна 2015. године у Србији мора да се оконча процес дигитализације земаљског телевизијског сигнала и да након тога неће бити могуће штитити аналогни сигнал од утицаја медија, како из Србије тако и из околних земаља.

Ирини Рељин је рекла да ће у прве две године дигитализације локални медији имати значајну помоћ државе, па чак и финансијску, да се лакше снађу у новим околностима.

Према њеним речима, рок који се односи на средину јуна 2015. године за дигитализацију неће се односити на дигитализацију сигнала радио станица, већ ће тај процес ,,сачекати неко боље време”.