Извор: Политика

Аутор: Марија Авакумовић

Сви радници који ће у току трансформације остати без радног места биће збринути кроз социјални програм државе

Агенција за приватизацију расписаће крајем новембра или почетком децембра прве јавне позиве за прикупљање обавезујућих понуда за 30 до 60 неприватизованих државних предузећа и фирми у реструктурирању.

У тој првој групи, од укупно 502 предузећа, наћи ће се фирме које имају чист капитал, стратешке партнере, решене власничке односе и према чијој имовини нема захтева по основу реституције. Ово за „Политику” каже професор Муамер Реџовић, председник Управног одбора Агенције за приватизацију

Да ли сте класификовали предузећа? Колико њих ће се продавати кроз имовину, капитал, пренос капитала без накнаде, а за која ћете пронаћи стратешке партнере?

Тренутно анализирамо приспела писма о заинтересованости на основу којих ћемо урадити предлоге модела, метода и мера за приватизацију појединачних предузећа које ћемо најкасније до 30. октобра доставити Министарству привреде. Оно ће донети одлуку о томе по којем ће се моделу свако појединачно предузеће приватизовати. Приликом формулисања предлога узећемо у обзир и процену вредности капитала предузећа, као и разговоре које смо имали са пословодством и синдикатима више од 170 предузећа, као и са потенцијалним инвеститорима, са којима су разматране могућности за одрживо пословање тих фирми и потенцијална решења у процесу приватизације за свако од тих предузећа. Чинимо све да што већи број предузећа из портфеља Агенције за приватизацију (реч је о више од 500 предузећа) после окончања актуелног процеса приватизације пронађе стратешког партнера, новог власника или дугорочно одржив начин пословања. Треба нагласити да су и инвеститори у својим писмима о заинтересованости, осим предузећа која су интересантна за њих, наводили и модел приватизације за који су заинтересовани, што представља такође један од елемената на основу којег припремамо предлог за свако појединачно предузеће.

Да ли сте задовољни одзивом потенцијалних купаца?

Може се рећи да је одзив био добар, с обзиром на то да је стигло 1.732 писма о заинтересованости, која су послала укупно 833 инвеститора, што је битан показатељ интересовања. Од тог броја из иностранства је од правних лица стигло 369 писама о заинтересованости (као и 45 писама од страних приватних лица), од чега највише из Немачке, Велике Британије, Мађарске, Бугарске, САД, Русије, Аустрије, бивших југословенских република, али и из Кине. Било је ту доста озбиљних писама које су послале респектабилне стране и домаће компаније, инвестициони фондови, али и компаније које су већ пословно сарађивале са нашим фирмама, што даје наду да знатан број предузећа има шансу да нађе нове власнике или стратешке партнере до краја овог процеса приватизације. Треба, такође, истаћи да инвеститори који су послали писма о заинтересованости не морају аутоматски послати своје понуде када буде објављен јавни позив за приватизацију појединачних предузећа, али исто тако и они инвеститори који нису послали писма о заинтересованости могу учествовати потпуно равноправно у том процесу и послати своје понуде. Управо ће обавезујуће понуде које буду стизале после објављивања јавних позива за појединачна предузећа показати реални интерес инвеститора.

Колики су им губици и дугови и колико њих реално може да буде приватизовано с обзиром на то да су вам остали „врући кромпири”, јер је велики број добрих предузећа приватизован?

Нови закон о приватизацији предвиђа мере за припрему и растерећење предузећа за приватизацију од финансијских обавеза кроз отпис и конверзију потраживања у капитал предузећа. Процењује се да је вредност имовине предузећа из портфеља Агенција за приватизацију око 6,8, док су укупне обавезе око 6,6 милијарди евра. Знатан део тих дуговања односи се на обавезе према држави. Одлуку о мерама за растерећење од финансијских обавеза доноси влада у зависности од значаја сваког појединачног предузећа. Такође треба имати у виду да нови закон о приватизацији сада нуди више модела приватизације, што повећава могућност и опције приватизације тих предузећа.
Треба нагласити да су писма о заинтересованости стигла за 403 предузећа, што представља добру основу за овај процес приватизације. Ако се може процењивати на основу приспелих писама о заинтересованости, највеће интересовање инвеститора је за предузећа из области пољопривреде, шумарства и рибарства, као и прерађивачке индустрије. Велико интересовање постоји и за фирме у области прехрамбене индустрије, туризма, грађевинарства, металске индустрије и рударства.

Колико ће фирми отићи у стечај и колико новца треба обезбедити за раднике који у моменту отварања стечаја остају без посла?

То ће се знати на крају овог процеса. Сигурно је да један број предузећа испуњава услове за одлазак у стечај, ту пре свега мислимо на фирме које фиктивно постоје и практично не раде. За један број фирми нема интересовања и практично нема реалних основа за одрживо пословање. Сви радници који ће на овај начин остати без посла биће збринути кроз социјални програм.

На основу разговора са потенцијалним купцима, очекујемо да ће број новозапослених радника у фирмама, које ће бити успешно приватизоване, бити два пута већи од броја радника који ће остати без посла у предузећима која ће отићи у стечај. Настојаће се да се, кроз програм новог запошљавања и преквалификације, сви ти радници, у зависности од њихове стручне спреме и способности да обављају одређене послове, запосле у фирмама које буду успешно приватизоване. Потенцијални инвеститори, са којима смо разговарали, показали су интерес и спремност да повећају број запослених за 30-50 одсто у фирмама које желе да приватизују. То је једно од најважнијих питања у разговорима са потенцијалним инвеститорима.

Шта нам гарантује да ће тако бити, јер су купци у претходним приватизацијама слично обећавали, па су многа предузећа затворена, а радници остали на улици?

То треба да нам буде поука. Постојао је унифициран закон, али сада имамо нови који је отклонио све негативности. Фирме које чекају приватизацију на тржишту су. Не желим их упоредити са робом, али економским речником речено то је наша роба коју нудимо. Радницима гарантујемо избор најбољег могућег модела приватизације. Ниједно предузеће које има шансу да преживи неће отићи у стечај. Неки пут је боље имати добар стечај него урадити лошу приватизацију.

Ко је заинтересован за куповну великих фирми и носилаца појединих региона попут Галенике, РТБ Бор, Петрохемије, ФАП, 14. октобра?

Треба истаћи да су писма која су нам стигла само показатељ интересовања. Праве реалне понуде видећемо када буду расписани јавни позиви за прикупљање обавезујућих понуда на основу модела и метода које буде одредило ресорно министарство.

Шта ће бити ако се приватизација не заврши до краја 2015?

Учинићемо све да испоштујемо законске рокове које предвиђа нови закон о приватизацији. Мислим да је реално очекивати да се тај процес, бар кад је реч о предузећима из портфеља Агенције за приватизацију и медија оконча у законским роковима.

Када ће бити расписани тендери за медије?

Недавно је објављен јавни позив за 11 медија, међу којима је и Новинска агенција Тањуг. У току је процедура добијања писама о заинтересованости. Сви инвеститори који су послали писмо, yкључујући и оне који га нису послали могу равноправно учествовати и на јавном позиву.