Извор: EurActiv

Аутор: С.В.

Група земаља за борбу против корупције ГРЕКО (GRECO) при Савету Европе оценила је 16. октобра да су српске власти у претходне две године добро измениле прописе у области борбе против корупције, али да је потребно обезбедити правоснажне пресуде и оснажити надлежна тела. Борба против корупције један је од важнијих захтева ЕУ, али и предуслова за бољи живот у Србији. Према индексу организације Транспарентност интернешенал (Transparency International) Србија је међу земљама са широко распрострањеном корупцијом, на 72. месту од 177 земаља у свету.

,,ГРЕКО честита Србији на законским реформама које су претходних година донете да би се на прави начин испуниле препоруке” овог тела, наводи се у извештају о прописима који омогућавају кривично гоњење за корупцију.

Подсећа се да је задовољавајући напредак у прописима о финансирању партија забележен у претходном извештају 2012. године, док је преостало пет препорука о кривичном гоњењу, које су до сада углавном испуњене.

Истиче се да је упркос законским изменама корупција и даље велики проблем у Србији и да је потребна добра примена да би се ситуација променила.

,,Покренут је велики број оптужница у вези са корупцијом, али се мора више учинити да се обезбеде правноснажне пресуде - и то не само за ситну корупцију, већ и за корупцију на високом нивоу када се појаве такви случајеви”, наводи се у извештају.

Истиче се да ће време и искуство показати да ли измене прописа омогућавају да се корупција и лоше поступање спречи или су потребна додатна побољшања прописа или примене у пракси.

,,Поред тога, неопходно је да се институцијама надлежним за борбу против корупције пруже одговарајућа средства и овлашћења за ефикасно испуњавање задатака”, наводи се у извештају.

Извештај доноси оцену да је од пет препорука у вези са кривичним гоњењем за корупцију у потпуности испуњено четири, док је једна испуњена делимично.

Препоруке ГРЕКО имале су за циљ да се гарантује да се сви облици корупције и сви учесници обухвате законом. Конкретно, тражено је да се под активним и пасивним подмићивањем у јавном сектору подразумевају сва дела или пропусти службеника, без обзира да ли потпадају под његову надлезност, да се одредбама о подмићивању у Кривичном законику експлицитно обухвате страни арбитри и судије, као и сви у приватном сектору. Србија је по препоруци ГРЕКО такође из Кривичног законика избацила могућност да се мито врати даваоцу мита у случају да он пријави корупцију пре него што је откривена.

Оцењено је да није у потпуности прихваћена препорука о кривичном гоњењу за дела подмићивања и злоупотребе утицаја у иностранству.

Како се наводи, изменама Кривичног законика је омогућено да се без одобрења Републичког јавног тужиоца гоне дела која су предвиђена међународним споразумима и конвенцијама. Међутим, ГРЕКО сматра да није у потпуности испуњен други део те препоруке о успостављању надлежности за корупцију коју у иностранству почине странци, али уз умешаност званичника међународних организација, међународних парламентарних скупштина или међународних судова који имају и српско држављанство.