Извор:  EurActiv

Аутор: С.В.

Србија је у поглављу 23 о правосуђу и основним правима остварила ,,ограничен напредак”, наводи се у Извештају о напретку. Доследна примена је већи проблем од мањкавости правног оквира, а неефикасност правосуђа на више места се помиње као велики проблем. Као неки од проблема наводе се 2,8 милиона случајева на чекању у судовима, пренасељени затвори и недовољна јавна осуда напада на активисте за људска права и новинаре. Истиче се и да су потребни већи резултати у борби против корупције. Указује се и да слобода изражавања и медија није на задовољавајућем нивоу. Поглавље 23 је, уз поглавље 24, издвојено као кључно за преговоре о ЕУ, и као такво ће бити отворено до самог краја приступних преговора, како би се омогућило што боље усклађивање са европским стандардима и праксом. Његово отварање се може очекивати у првој половини 2015.

У извештају се наводи да упркос политичкој вољи за сузбијање корупције нема довољно резултата. Удео случајева у којима се подигну оптужнице и даље је низак. Када је реч о Агенцији за борбу против корупције и владином Савету за борбу против корупције, ова два тела требало би да добију веће ресурсе, а њихове препоруке да се више поштују.

Истиче се да готово сваки други орган власти није испунио обавезу извештавања Агенцији за борбу против корупције о примени стратегије за сузбијање корупције у својим секторима, тако да не постоји свеобухватна слика о напретку.

Проблем су и недовољно строге казне за сукоб интереса и недостављање инфомација функционера о имовинском стању, наводи се у извештају, у којем се указује да је Агенција за борбу против корупције 2013. повећала број имовинских провера као и захтева за покретање прекршајних поступака, пре свега због недостављања извештаја на време. Поднето је и девет кривичних пријава у 2013, и још 14 у прва четири месеца 2014. због сумње да званичник није пријавио имовину или је дао погрешне податке да би помирио своје неспојиве функције.

У вези са корупцијом и организованим криминалом наводе се и проблеми цурења информација у медије, неизграђен механизам за заштиту узбуњивача и недовољна улога цивилног друштва.

Из Брисела препоручују и да се избегава квалификовање кривичних дела као злоупотреба положаја одговорног лица. Истиче се да је са доношењем новог Кривичног законика од 2.411 случајева који су се водили као злоупотреба службеног положаја 2.202 преквалификовано у злоупотребу положаја одговорног лица.

То показује да се наставља тенденција прекомерног прибегавања тој формулацији у привредним суђењима. У Бриселу сматрају да то шкоди пословној клими и правној сигурности и траже да се случајеви корупције и привредних кривичних дела прецизно дефинишу и да могу да се ефикасно истражују и процесуирају. У том погледу тражи се измена кривичног законика.

Судови затрпани, нема бесплатне правне помоћи

Један од основних проблема за правну државу у Србији без сумње су затрпани судови. На крају 2013. године 2,8 милиона суђења је било на чекању, при чему је 1,7 милион случајева старијих од две године, од чега се 1,2 милиона односи на извршење.

Подсећа се да је Врховни касациони суд у децембру 2013. године усвојио програм за смањење броја случајева старијих од две године за 80% у Србији до 2018. а да би растерећењу судова требало да допринесе и закон о медијацији усвојен у мају 2014, али на чије ступање на снагу се још чека.

,,Упорне разлике у оптерећењу судија, недостатак адекватних просторија и опреме и даље представљау озбиљну препреку за ефикасност правосуђа”, наводи се у извештају.

Истиче се и да још није усвојен закон о бесплатној правној помоћи, неопходан да би се обезбедио приступ правосуђу за све. Констатује се и да није функционалан систем за доделу компензације жртвама злочина кроз процесе.

Од Србије се тражи да ојача напоре у регионалној сарадњи у погледу процесуирања ратних злочина. Наводи се да се примењује протокол о сарадњи специјалних тужилаца Србије и БиХ, потписн у јануару 2013, као и да је настављена размена информација са Хрватском и Еулексом, а забележен је у први случај у којем је обелодањена одговорност чланова некадашње југословенске војске за злочине над албанским цивилима на Косову. Међутим, број истрага официра вишег ранга и даље је мали, а пресуде у таквим случајеима су благе.

Примена стратегије реформе правосуђа је у раним фазама и изискује ефикасне и поуздане механизме координације.

Наводи се да је одржавање Параде поноса у септембру 2014. добар знак за ефикасну заштиту људских права, пре свега права сексуалних мањина.

Међутим, истиче се да званичници ретко осуђују или у јавности реагују на нападе, претње и случајеве подстицања насиља и говор мржње екстремистичких група против невладиних организација, активиста за заштиту људских права, новинара, блогера и институција.

Континуирани резултат у истрагама и кривичном гоњењу таквих случајева се мора успоставити, наводи се у извештају.

Правни оквир за заштиту мањина је, како се наводи, углавном успостављен, али је потребна доследна примена у целој земљи, посебно у областима образовања, употребе језика и приступу медијима и верским службама на мањинским језицима. Потребно је повећати напоре за побољшање положаја Рома, посебно у областима образовања, становања и запошљавања.

Указује се и на лош положај избеглица, којих у Србији има око 43.700, и интерно расељених, којих је око 204.000. Многи интерно расељени су незапослени и живе у сиромаштву, наводи се у овогодишњем Извештају о напретку.