Извор: EurActiv

Агенција за приватизацију објавила је 15. августа позив за прикупљање писама о заинтересованости за приватизацију више од 60 медија у Србији. На овој листи за сада нема медија који никада нису били у процедури за приватизацију, попут новинске агенције Тањуг. Позив је расписан на основу новог Закона о јавном информисању којим је предвиђено да сви медији осим јавних сервиса РТС и РТВ буду приватизовани до јула 2015. Може се очекивати да ће Брисел помно пратити примену закона, с обзиром на то да су излазак државе из медија и транспарентност финансирања уврштени међу приоритете у извештају о скринингу за поглавље 23 у приступним преговорима са ЕУ о правосуђу и људским правима.

Агенција за приватизацију објавила је 15. августа позив за прикупљање писама о заинтересованости за приватизацију више од 60 медија у Србији.

Међу медијима за које је објављен позив нема новинске агенције Тањуг, који добија субвенције од скоро два милиона евра годишње и који би такође требало да буде приватизован, као ни Међународног радија Србије.

У Агенцији за приватизацију су Бети рекли да Тањуг никад није био у портфељу Агенције, тако да нема основа да та институција споводи продају Тањуга.

Државни секретар у Министарству културе, задужен за медије Саша Мирковић раније је казао да Тањуг није изузетак од осталих медија у којима је држава у (су)власничком односу и одакле би требало да се повуче у законом предвиђеном року.

Према новом Закону о јавном информисању, који је ступио на снагу 13. августа, медији који то до сада нису учинили треба да поднесу иницијативу за приватизацију у року од месец дана.

Према Закону, одлуку о методу приватизације Агенција ће донети у року од 90 дана од дана подношења иницијативе.

Рок за приватизацију медија у власништву државе, покрајине и локалне самоуправе је 1. јул идуће године, а од тог дана биће забрањено финансирање медија из јавних прихода. Уместо тога, биће уведен принцип пројектног финансирања медијских садржаја од јавног интереса.

Уколико медији не буду приватизовани до 1. јула 2015. године, њихов капитал ће бити пренет запосленима и то без накнаде, предвиђено је законом. Ако запослени, међутим, не буду прихватили бесплатне акције својих медија, то гласило ће престати да постоји и биће брисано из Регистра медија.

На листи медија, који су међу 502 предузећа за која је расписан позив, налазе се и издавачи угледних дневника Политика и Дневник, локалних штампаних медија попут Гласа Подриња, Панчевца и крушевачке победе.

Позив је објављен и за регионалне јавне сервисе попут Студија Б и РТВ Крагујевац, Панчево и Врање, а ту су и новосадска телевизија Аполо, телевизије Пирот, Смедерево, као и предузећа за радио програм Зрењанин, Суботица и Пожаревац.

Заинтересовани за куповину медија на интернет сајту агенције могу пронаћи податке о имовини, власничкој структури, евентуалним губицима изнад висине капитала, броју запослених, ранијим приватизацијама и преузети финансијске извештаје.

У државном власништву за сада је 81 медиј, а предвиђено је да се приватизација заврши до јула 2015.

Излазак државе из медија као приоритет

Излазак џаве из медија је један од приоритета Брисела, што је потврдио и извештај са скрининга за поглавље 23 - правосуђе и основна права.

Србији се у овом извештају препоручује да изради акционе планове у којима ће предвидети ревизију и измену законског и институционаног оквира за заштиту медијских слобода применом Медијске стратегије са циљем да се државно финансирање на одговарајући начин регулише и да се стане на крај државној контроли медија.

Скрининзи за то поглавље су одржани и извештај сачињен пре доношења нових медијских закона, који су ступили на снагу 13. августа и којима се предвиђа излазак државе из медија и пројектно финансирање. Ипак, иако већ добрим делом превазиђене, ове препоруке за медијску заједницу могу да имају значај јер треба очекивати да ће ЕУ помно пратити и примену закона.

Брисел је од власти затражио да кроз акционе планове предвиде и начин да се гарантује заштита новинара од претњи и насља, посебно кроз ефикасне истраге и строге казне које би обесхрабриле евентуалне починиоце.

Потребно је, како се истиче, предузети хитне мере да се заустави и цурење информација медијима о кривичним истрагама које су у току или у плану.

Извештајем је обухваћено и правосуђе и заштита људских и мањинских права, што такође спада у поглавље 23.

Извештај је објављен на сајту Европске комисије, а коначни извештај са закључком земаља чланица да ли је земља спремна за отварање поглавља или не, још није објављен. Није реално очекивати да ће поглавље 23 бити отворено ове године, поготово с обзиром на то да ће Србија готово извесно добити услове које треба да испуни да би оно било отворено.

За сада је покренута процедура за отварање поглавља 32 о финансијској контроли, иако датум отварања овог поглавља још није утврђен, а састанци у оквиру скрининга одржани су за више од половине поглавља.