Извор: EurActiv

Аутор: С.В.

Нови медијски закони, које је Скупштина Србије усвојила 2. августа, ступили су на снагу 13. августа. Главне измене које су њима предвиђене су излазак државе из медија у наредних годину дана, прелазак на пројектно финансирање медија државним новцем, укидање ТВ претплате и њена замена таксом у износу до 500 динара и трансформација регулаторног тела за електронске медије РРА. Овим би требало да се изједначи положај медија на тржишту и да се успостави контрола над финансирањем медија државним новцем, тако да се финансирају пројекти од јавног интереса. Према најави Агенције за приватизацију, за неке медије позив за прикупљање писама о заинтересованости ће бити објављен већ 15. августа.

Усвајање медијских закона, предвиђено Медијском стратегијом из 2011. године, одлагано је годинама. Разлог за то може се тражити и у недостатку политичке воље да се држава суочи са тим проблемом, али и одрекне утицаја који пружа финансијска контрола над медијима.

Закони су усвојени након позитивне оцене Брисела, што је значајно у контексту европских интеграција Србије с обзиром на то да су медији међу приоритетима у Стратегији проширења ЕУ.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт је међутим непосредно након усвајања закона ово оценио као позитиван корак, али и упозорио да ће доследна примена бити од кључног значаја.

Имајући у виду чињеницу да у Србији често добра примена закона изостане или касни, ово упозорење добија на значају.

Медијима у Србији нови закони би требало да донесу предвидивост и могућност да раде под једнаким условима и уз јасне стандарде.

Финансирање као кључан елемент

Садашња ситуација је таква да приватизацију чека 81 медијска кућа, на чије функционисање се издваја око 25 милиона евра.

За медијско тржиште у Србији то је велики износ, чија додела без јасних правила доводи медије у неравноправан положај и омогућава утицај државе на садржај медија који добијају новац.

Драстичан пример је тржиште новинских агенција, на којем ради државна агенција Тањуг, која од државе добија 1,9 милиона евра годишње, и две приватне агенције Бета и ФоНет, без такве подршке.

Излазак државе из свих медија, изузев јавних сервиса РТС и РТВ, предвиђено је до јула 2015. године. Уколико се купац не нађе, капитал ће бити понуђен запосленима.

Медији у наредних 30 дана треба да поднесу иницијативу за приватизацију, а онда тече рок од скоро три месеца за одлучивање о матоду приватизације.

Државни новац ће се користити за пројекте, и то у износу до 80% потребног новца за пројекте.

Удружење новинара Србије тражило је да се законом пропише да локалне самоуправе морају најмање 2% новца да користе за финансирање медијских пројеката, али је тај захтев одбачен. У овом удружењу зато сматрају да би локални медији могли бити угрожени.

Без ТВ претплате

Буџетско финансирање ће до 2016. имати јавни сервиси РТС и РТВ. Од те године предвиђено је њихово финансирање из таксе у износу до 500 динара месечно.

Нека удружења и стручњаци сматрали су да је добро задржати и локалне јавне сервисе, али је став државе био да за то нема новца.

Јавним сервисима ће као и до сада управљати три тела: Управни одбор, генерални директор и Програмски савет.

Закон о електронским медијима је предуслов за процес дигитализације који треба да се спроведе до 17. јуна 2015. године.

Најважнија новина је трансформација Републичке радиодифузне агенције у Регулаторно тело за електронске медије.

Ново регулаторно тело ће прописивати правила, контролисати рад и изрицати казне пружиоцима медијских услуга, а о свом раду подносиће годишње извештаје Скупштини Србије.

Дозволу за емитовање програма ће Регулаторно тело издавати на осам година, али ће имати право да је одузме, ако утврди нерегуларности.

Транспарентност

Законима су предвиђене и измене у регистру медија, који води Агенција за привредне регистре.

Предвиђена је транспарентност власништва, што значи да ће бити регистровани и документи који садрже податке о правним и физичким лицима која непосредно или посредно имају више од 5% удела у оснивачком капиталу.

Поред тога, јавност би требало да добије увид и у новац који су медији добили од државе, јер ће и то бити уписано у регистар.

У овој области такође је било захтева удружења да се региструје и новац из других извора попут донација.

Законима је предвиђена и забрана цензуре, правила којима се спречава прекомерна концентрација, као и већа толеранција носилаца јавних функција на медијске критике.