Извор: EurActiv

Закон о приватизацији, којим се предвиђа да се приватизација преосталих 584 друштвених предузећа заврши до децембра 2015. ,,на фер и ефикасан начин”, ступиће 13. августа на снагу. Имовински статус тих предузећа с око 100.000 запослених није решен, а од 584 предузећа у реструктурирању је 161 с око 55.000 запослених. На снагу 13. августа ступају и измене и допуне Закона о стечају, којим се предвиђа повећање транспарентности поступка, спречавање злоупотреба и повећање права поверилаца. Ови закони су део пакета реформских закона који треба да унапреде пословно окружење и омогуће успостављање тржишне привреде у Србији.

Закон о приватизацији има статус специјалног закона што значи да ће у случају колизије с другим законима имати предност. Предвиђа више модела, нуди више метода и више мера за приватизацију. Међу мерама су и конверзија потраживања у капитал и отпис дугова.

Предвиђена четири модела приватизације: продаја капитала, стратешко партнерство, продаја имовине и пренос капитала без накнаде запосленима или стратешком партнеру, а као методе приватизације Закон предвиђа јавно прикупљање понуда и јавно прикупљање понуда с јавним надметањем.

Законом о приватизацији су предвиђене и три мере за решавање финансијске ситуације предузећа: финансијска консолидација, отпис дуга и претварање дуга у трајни улог. Законом се ограничава да купац пољопривредног земљишта може бити само домаће правно или физичко лице.

По новом закону у сваком случају ће се утврђивати шта је за које предузеће најбољи модел, уз могућност комбиновања метода и модела, а омогућена и продаја делова фирми, а не само целина као што је било до сада.

Новина закона о приватизацији је то што ће почетна цена износити најмање једну половину процењене вредности капитала, односно имовине, а раније је била 20%.

Нова почетна цена на другом прикупљању понуде у јавном надметању биће најмање једна трећина, а сада је 10% процењене вредности капитала, односно имовине.

Закон предвиђа и контролу токова новца, тако што уговор о приватизацији неће бити могуће потписати с лицем које не добије одобрење Агенције за контролу прања новца.

Измене Закона о стечају ступају на снагу

Нови прописи о стечају требало би да умање трошкове стечаја и скрате време трајана стечаја, иако ни тим законом крајњи рок за завршетак стечаја није прецизиран, јер зависи од периода наплате и тржишних услова.

Кључне новине у закону су то што повезана лица не могу више да буду чланови одбора поверилаца који доноси важне одлуке о току стечајног поступка, начину продаје имовине, даје сагласност стечајном управнику и заправо руководи стечајним поступком.

Измена Закона о стечају уведена је и обавеза објављивања тромесечних извештаја о току стечајног поступка како би се повећала транспарентност.

Уведена је и обавеза одбора поверилаца да предложе стечајног управника или да се сагласи с именованим стечајним управником, чиме се истовремено онемогућава директан избор стечајног управника од стране судије.

Законом се ограничава ниво предујма за микро привредна друштва, како би се олакшало отварање стечајног поступка.

Новина је и да се лица која су повезана са стечајним дужником намирују у последњем, четвртом исплатном реду.

Законом су утврђена права и обавезе заложних поверилаца, при чему они не гласају о плану реорганизације, али се планом реорганизације не могу мењати, нити умањити његова права.

Реорганизација привредних друштава се убрзава и уместо, као до сада када су поступци за усвајање планова реорганизације често трајали унедоглед, усвојеним изменама је одређено да се план реорганизације подноси у року од 90 дана, а примедбе на њега у наредних 15 дана.

Закон доноси и укидање обавеза добијања сагласности Комисије за заштиту конкуренције приликом подношења плана реорганизације.

Низом одредби смањени су и трошкови стечајног поступка.