Извор: EurActiv

Аутори: Иван Цвејић, Валентина Булатовић, агенција Бета

Новим медијским законима, усвојеним 2. августа, предвиђено је повлачење државе из власништва у медијима до средине наредне године, као и прелазак с директног буџетског финансирања појединих медија на систем пројектног финансирања. Укинута је и телевизијска претплата, која ће 1. јануара 2016. године бити замењена таксом као новим моделом финансирања.

На сету медијских закона (Закон о јавном информисању и медијима, Закон о електронским медијима и Закон о јавним медијским сервисима) ради се већ годинама. Као основа послужила је Стратегија за развој медијског система коју је Влада усвојила у октобру 2011. године. Реч је о документу који су подржале ЕУ и највећа медијска и новинарска удружења у земљи и у којем су скицирана најважнија решења у садашњим законима: излазак државе из медија и престанак финансирања из буџета, затим потпуну транспарентност власништва у медијима, као и јачање заштите новинара и медија.

,,Реформа закона не само да нас приближава најбољим европским законима већ ствара и правни оквир да новинари имају боље услове за рад, а грађани квалитетније информисање”, рекао је министар културе и информисања Иван Тасовац у Скупштини Србије, образлажући нова законска решења. Према његовим речима, овим сетом закона гарантује се ,,слободан проток идеја, без мешања државе”, уз транспарентност власништва и система финансирања.

Приватизација медија

У Србији приватизацију тренутно чека 81 медијска кућа, односно шест до седам одсто од укупно 1.320 регистрованих медија. Сви медији у јавном власништву морали би да се приватизују до 1. јула 2015. године. Уколико не пронађу новог власника, њихов капитал ће бити предат запосленима без накнаде. На функционисање тих медија из буџета издваја се око 25 милиона евра годишње. То је велика свота на медијском тржишту, коју сада може да користи само мали број привилегованих медија који заузврат нуде махом про-владине информативне садржаје.

Убудуће, медији ће за новац из јавних фондова конкурисати својим пројектима, за које могу од државе да добију и до 80% неопходних средстава.

Највећи у кругу тих медија је државна новинска агенција Тањуг, која послује и на тржишту и помоћу субвенција државе, чија је вредност око 1,7 милиона евра годишње. Укидање оваквог двојства, које нарушава принцип фер-конкуренције, већ годинама траже новинарска удружења, а посебно приватне новинске агенције Бета и Фонет које послују само на тржишту, а у Тањугу виде нелојалну конкуренцију.

Изричита забрана цензуре

Закон о информисању, познат као ,,кровни закон” сета медијских закона, заснива се на пет начела која гарантују изричиту забрану цензуре. Реч је о начелима о слободи информисања, о праву јавности да буде обавештена о питањима од јавног интереса, о праву на доступност података о медијима. Закон прописује и начело о заштити медијског плурализма које подразумева забрану ,,обједињавања оснивачких и управљачких права у два или више медија”. Када је о штампаним медијима реч, забрањено је обједињавање права ако би тираж прелазио 50 одсто од укупно продатог, односно 35 одсто слушаности или гледаности ако је реч о електронским медијима. Пето начело односи се на носиоце јавних функција, који су дужни да трпе изношење критичког мишљења, као једног од елемената јавне контроле њиховог рада.

Укидање претплате, увођење таксе

Закон предвиђа два јавна сервиса: Радио-телевизију Србије и Радио-телевизију Војводине, са по два телевизијска и три радијска канала. Те две медијске куће ове и наредне године биће финансиране из државног буџета, а од 2016. године биће уведена такса као нови модел њиховог финансирања. Цена таксе биће 500 динара (нешто мање од пет евра). Поред таксе, јавни сервиси ће бити финасирани и средствима из буџета, нето користи од комерцијалне експолатације садржаја, реклама. Њима ће као и до сада управљати три тела: Управни одбор, генерални директор и Програмски савет.

У корак с убрзаним технолошким развојем

Закон о електронским медијима је предуслов за дигитализацију телевизијског сигнала која би требало да буде завршена до 17. јуна 2015. године. Најважнија новина је трансформација Републичке радиодифузне агенције у Регулаторно тело за електронске медије. Ново регулаторно тело ће прописивати правила, контролисати рад и изрицати казне онима који пружају медијске услуге, а о свом раду подносиће годишње извештаје Скупштини Србије. Дозволу за емитовање програма издаваће на осам година, али ће имати право да је одузме ако утврди нерегуларности. Дозвола се може одузети привремено на рок од 30 дана, а после тога и трајно. Одузимање дозволе предвиђено је и ако се установи да неки медиј има монопол, односно да крши начело медијског плурализма. Предвиђено је и да власници медија не могу да буду политичке партије, као ни правна лица за која није могуће утврдити власничку структуру оснивачког капитала.

,,Нова техничка достигнућа подразумевају и да све чланице ЕУ морају до 2015. године да пређу с аналогног на дигитално емитовање програма, да се у дигиталном простору, пружаоци програмских садржаја посматрају као пружаоци аудио-визуелних медијских услуга, а не као емитери, све то захтева измену и допуну правних аката којима се регулише ова област”, наведено је у образложењу овог закона.

Критике

Нови медијски закони наишли су и на одређени број критика у јавности. Синдикат новинара Србије и Коалиција запослених у медијима сматрају да је процес израде медијских закона био недемократски и нетранспарентан и да су у њему учествовали само представници приватних медија и новинарска удружења ,,која су заступала њихове интересе”, док том синдикату и медија чији су оснивачи локалне самоуправе није омогућен чак ни статус посматрача.

Доношење сета медијских закона по хитном поступку критиковала је и Европска федерација новинара (ЕФЈ).

Организација ,,Транспарентност Србија” оценила је да Закон о јавном информисању и медијима представља напредак, али да не обезбеђјује јавност свих података који могу бити значајни за процену утицаја на уређивачку политику медија. Према оцени те организације, фирма која оснива медиј може бити основана с веома скромним почетним улагањем једног физичког или правног лица, а на рад медија несумњиво могу утицати и велики оглашивачи, спонзори и зајмодаваци. ,,О могућностима утицаја на уређивачку политику по тим основама, који могу бити далеко значајнији од самог власништва, нацрт закона уопште не говори што је, по схватању `Транспарентности Србије`, неприхватљиво”, навела је та организација.