Извор: EurActiv

Након усвајања медијских закона потребни су велики напори власти и свих актера на медијској сцени да не би остали мртво слово на папиру. У Делегацији ЕУ у Србији примену ових закона издвојили су као приоритет. Свеобухватни пакет закона усвојен је 2. августа, а као основне измене очекују се излазак државе из медија до јула 2015, транспарентнији систем трошења државног новца у медијима и финансирање јавних сервиса РТС и РТВ путем таксе а не претплате. Иако су овакве промене дуго ишчекиване усвајање пакета закона праћено је критикама медијских удружења. Највећа замерка је да није било јавне расправе, а удружења су указала и да је требало прописати минималан износ који ће локалне самоуправе издвајати за медије. Једно од спорних питања.

Усвајање нових медијских закона предвиђено је медијском стратегијом пре више од две и по године, са циљем да се медијско тржиште уреди.

Иако се о законским решењима више пута дискутовало у јавности, о садашњем пакету није одржана јавна расправа, што је изазвало незадовољство у медијским организацијама, а реаговало је и Европско удружење новинара (ЕФЈ).

Поред тога, Удружење новинара Србије је посебно указало да су посланици одбацили амандман на Закон о јавном информисању који би прописао минимални износ за финансирање медија из локалних буџета. То би према предлогу УНС-а требало да износи 2% буџета, а изузетно у случају већих градова најмање 1% локалног буџета.

Овај амандман је одбијен са образложењем Министарства за државну управу да би се тиме задирало у уставна права локалних самоуправа. УНС сматра да то образложење није валидно, будући да је прописано финансирање политичких странака.

Синдикат новинара Србије и Коалиција запослених у медијима противе се изласку државе из локалних медија. По њиховом мишљењу, локални јавни медији нису у усупротности са европском праксом, а излазак из државе довешће до гашења многих од њих.

О овоме су мишљења подељена, пошто део медијских стручњака указује да би уколико би држава остала у неким медијима они били у предности у односу на друге медијске куће.

Према новим подацима, треба да се приватизује 81 медиј од регистрованих 1.320.

Тиме би требало да се регулише и ситуација на тржишту новинских агенција, где се приватне агенције Фонет и Бета такмиче на тржишту са државним Тањугом, који од државе сваке године добија дотације, што нарушава фер услове на тржишту. То ће се наставити до јула 2015. најкасније, крајњег рока за приватизацију.

Медијске куће које нису приватне имају обавезу да у року од 30 дана поднесу иницијативу за приватизацију, рок за одлуку о методу приватизације је 90 дана од подношења иницијативе. У случају да приватизаицја не успе до предвиђеног рока, акције ће бити понуђене запосленима.

Још једна гаранција равноправности на тржишту, али и бољег информисања, требало би да буде прелазак на пројектно финансирање. То конкретно значи да држава новац за информисање од јавног интереса издваја на основу расписаних конкурса за пројекте. За овај начин финансирања залагала су се удружења.

Предвиђено је да се у регистру медија нађе и податак о томе колико је медиј добио од државе. Предлог Удружења новинара Србије, који није усвојен, био је да се регистру пријављују и донације из земље и иностранства.

Законом о јавним сервисима предвиђено је да се укине претплата за јавне сервисе РТС и РТВ и уведе такса у износу највише 500 динара, док је највећа новина предвиђена Законом о електронским медијима трансформација РРА односно његова замена новим телом.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт је у оцени првих 100 дана рада владе навео да је спровођење пакета медијских закона приоритет.

У том контексту издвојио је да је неопходно на време усвојити подзаконске акте којима ће се државно финансирање учинити транспарентним и свима доступним под једнаким условима.

Девенпорт је рекао да ће ЕУ наставити да подржава измене у овој области.