Извор: Данас

Аутор: Александар Рокнић

04. август 2014. Данас / Београд - Влада Србије није добро прошла у анализи Европске комисије о стању правде, слободе и правосуђа и основних људских права, такозвани скрининг за поглавља 23 и 24. Европска комисија објавила је свој извештај на основу састанака са српском делегацијом који су одржани 25. и 26. септембра прошле године, као и на основу билатералног састанка 9. и 10 децембра 2013.

Оба извештаја која су завршена 15. маја имају укупно 73 стране анализе поглавља 23 и 24 - правда, слобода и безбедност, и правосуђе и основна права.

Област која је највише критикована је борба против корупције, јер ,,корупција у Србији преовлађује у многим областима јавног живота и наставља да буде узрок забринутости”. Такође, корупцију Европска комисија означава као ,,најпроблематичнији фактор за пословање у Србији”.

Препорука Европске комисије је да борба против корупције треба да постане приоритет за Србију и да држава прошири политичку и институционалну борбу против корупције, као и да се обезбеди систематско разматрање препорука Савета за борбу против корупције, али и правно усклађивање са ЕУ и УН конвенцијом за борбу против корупције. Европска комисија тражи од Владе Србије да обезбеди пуну примену Закона о контроли финансирања политичких партија и предизборних кампања, укључујући и "ефикасне казне" у случајевима када се не поднесу извештаји, као и да побољша законодавни и административни оквир за превенцију сукоба интереса. ЕК у прилично обимном поглављу са препорукама о борби против корупције наводи и да је потребно наћи адекватна законска и институционална решења за ефикасно решавање случајева незаконитог богаћења. Тражи се и побољшање слободе приступа информацијама о приватизацијама, јавним набавкама, јавним расходима или донацијама политичким партијама из иностранства.

Такође, од Владе Србије се тражи и да деполитизује државну администрацију, да ојача јавност њеног рада и интегритет кроз јачање унутрашње контроле и тела за ревизију, али и да донесе нови закон о ,,звиждачима”, односно о људима који пријављују корупцију у државној администрацији и да предузме ,,неопходне кораке” за њихову заштиту. Европска комисија тражи и мере за јачање контроле система за јавне набавке и праћење њихових ефеката. Истовремено, од Владе Србије се тражи и да усвоји специфичне мере за превенцију и санкционисање корупције у приватизацији, као и корупције у приватном сектору, али и да побољша јавност рада и одговорност компанија које су у власништву или које контролише држава. Тражи се и даљи напредак и примена антикорупцијских мера у здравству, опорезивању, образовању, полицији, царини и локалној администрацији, али и да невладине организације буду укључене у антикорупцијски план.

У извештају Европска комисија посебно подвлачи да је потребно ефикасно истражити све оптужбе о корупцији током приватизације и обезбедити пуну транспарентност и одговорност да би се такви случајеви избегли у будућности. Такође, тражи се од Владе да предложи мере за спровођење закона у делу који се односи на цурење поверљивих података из истраге медијима.

Европска комисија критиковала је начин избора, селекцију, именовање, напредовање и разрешење судија, али и навела да председници судова, тужиоци ,,треба да буду независни и лишени политичког утицаја” и да ,,остану под одговорношћу Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ)”. Наводи се и да ВСС и ДВТ треба да буду лишени мешања Скупштине Србије ,,са најмање 50 одсто чланова који долазе из правосуђа” и то из различитих нивоа. Законодавна и извршна власт не би смела да користи моћ да надгледа и контролише рад правосуђа. Европска комисија од Србије тражи и да преиспита пробни период од три године за судске и тужилачке кандидате, али и да разјасни услове за разрешење судија, као и правила за окончање мандата судија Уставног суда. Подсећа се и да је потребно установити и јаван, транспарентан начин напредовања судија и тужилаца.

Од Србије се тражи и да обезбеди јасну процедуру да би ВСС и ДВТ могли да јавно реагују у случајевима политичког мешања у суђења и кривично гоњење. Тражи се и да се обезбеди учешће невладиних организација и професионалних организација у дефинисању даљих корака реформе правосуђа, као и мониторинг и имплементација акционих планова.

Истовремено, од Србије се тражи и да обезбеди доношење посебног закона с обзиром на то да Србија има правосудне институције са јурисдикцијом на Косову. Та обавеза произилази из српских обавеза првог споразума Београда и Приштине од априла 2013.

Када је реч о заштити личних података, Европска комисија предлаже да Србија усвоји акциони план и препоруке Европског комитета за превенцију тортуре и нехуманог поступања и кажњавања, али и да ојача улогу заштитника грађана и локалних канцеларија омбудсмана. Препоручује се и побољшање затворских услова и предузимање мера за смањење затворске популације, нарочито алтернативним санкцијама, као и предузимање мера за смањење злостављања у полицијском притвору. Тражи се од државе да остане неутрална у унутрашњим пословима верских организација и да обезбеди право националним мањинама на једнак приступ религијским објектима.

Тражи се и доношење антидискриминационе стратегије са акционим планом, а посебан фокус би требало да буде на окончању дискриминације ЛГБТ популације и поштовању њихових права и слобода, као и усвајање закона са циљем заштите особа са инвалидитетом и побољшање права и заштите деце у складу са ЕУ стандардима. Србија треба и да почне припреме за усвајање нове вишегодишње стратегије и акционог плана за побољшање права Рома, али и да побољша ситуацију са избеглицама, обезбеђујући им пуна права, укључујући и лична документа и животне услове најрањивијима. Такође, од владе се тражи и законска заштита у области личних података и осигурање довољне финансијске подршке Канцеларији повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

У делу који се односи на права ЕУ држављана, наводи се да Србија треба да усвоји закон који би омогућио држављанима ЕУ да гласају и да се кандидују на изборима за Европски парламент, као и да обезбеди дипломатску и конзуларну заштиту грађанима ЕУ.

Заштитите новинаре

Европска комисија у бројним препорукама наводи и да Влада Србије треба да обезбеди заштиту новинара од насиља и претњи преко ефикасних истрага и строгог кажњавања напада у прошлости, као и да усвоји законе који би обезбедили заштиту медијских слобода и пуну примену Медијске стратегије и престанак државне контроле медија, односно излазак државе из власништва медија.