Извор: EurActiv

Виши суд у Београду донео је прво решење по жалби грађанина у којем је констатовано да је дошло до повреде права на суђење у разумном року и наложио исплату нематеријалне штете од 500 евра, речено је 23. јула агенцији Бета у том суду. Грађани су добили могућност да надлежним судовима упуте захтев за заштиту права на суђење у разумном року 21. маја, када је почела да се примењује одредба Закона о уређењу судова. До сада је стигло 124 захтева грађана. У току је доношење Закона о заштити права на суђење у разумном року, о којем се 24. јула одржава и јавна расправа.

,,У питању је ванпарнични поступак који се годинама водио пред Трећим основним судом у Београду. Грађанин се жалио, а Виши суд је 14. јула утврдио повреду његовог права и наложио да му се на име нематеријалне штете исплати 500 евра у динарској противвредности”, рекла је портпаролка Вишег суда Душица Ристић.

Додала је да је Трећем основном суду наложено да ,,предузме све мере како би се поступак окончао у најкраћем року”.

У Апелационом суду у Београду 24. јула се представља радна верзија Нацрта закона о заштити права на суђење у разумном року.

Нацрт закона је део Националне стратегије за реформу правосуђа. Циљ је да правда буде доступнија грађанима и они стекну више поверења у правосуђе, да се смањи број заосталих предмета и представки против Србије пред Европским судом за људска права због повреде права на суђење у разумном року.

И без овог закона грађани су добили могућност да надлежним судовима упуте захтев за заштиту права на суђење у разумном року. То могу од 21. маја, када је почела да се примењује одредба Закона о уређењу судова.

За ова два месеца у Виши суд су стигла 124 захтева грађана.

Највећи број жалби на парничне поступке

Највећи број захтева, 77, односи се на поступање судија у парничним поступцима, 10 у кривичним и 37 у извршним поступцима.

,,Већина захтева није решена. И даље су поступци у току за 47 случајева у парничној материји, 10 случајева у кривичној материји и 16 извршних предмета”, казала је Душића Ристић.

Она је навела да је суд одбио два захтева за предмете у парничним и један захтев за предмете у извршним поступцима.

Душица Ристић је навела и да се против решења у којем је утврђена повреда права може изјавити жалба Врховном касационом суду у року од 15 дана.

Према подацима Касационог суда за 2013. годину, у Србији има 1,7 милиона предмета који трају дуже од две године, од чега су чак 1,5 милиона предмети који се односе на извршење.

Грађани могу да поднесу два захтева - за убрзање поступка, али и за надокнаду штете која се исплаћује из средстава намењених судовима.

Уколико су грађани водили спор пред основним судовима, захтев подносе вишим судовима, а уколико је право на правично суђење повређено пред вишим судом, о захтеву ће одлучивати апелациони судови.

О поступцима пред Вишим прекршајним судом, Управним и пред Апелационим привредним судом о повреди права одлучиваће Врховни касациони суд, који ће поступати и другостепено, односно по жалбама.