Извор: EurActiv

Аутор: Валентина Булатовић, новинарка агенције Бета

Дигитализација телевизијског и радио сигнала у Србији, која би требало да буде завршена најкасније до лета наредне године, корисницима ће омогућити неограничен избор телевизијских канала, уз чистију и оштрију слику, квалитетнији звук и низ додатних услуга, попут титлова, одложеног гледања програма и електронске трговине. Увођењу дигиталне земаљске телевизије ДВБ-Т2 радују се бројне медијске куће, пре свега локалне, које ће на тај начин моћи да допру до већег броја корисника. Надлежни верују да ће дигитализација увести ред у тржиште медија, као и да ће држави донети приход од 50 до 100 милиона евра.

Одлагање дигитализације највећи проблем би могло да донесе гледаоцима у пограничним областима Србије који користе аналогни телевизијски сигнал, јер може да дође до мешања фреквенција локалних телевизијских програма с програмима из земаља у окружењу.

Са становишта обичних гледалаца, ипак, дигитализација телевизијског сигнала не доноси револуционарне промене, јер око 60% становника Србије гледа телевизију преко кабла или ИПТВ-а.

О дигитализацији у Србији говори се од 2006. године, када је у Женеви потписан споразум којим се држава обавезала да пређе на дигитално емитовање телевизијског сигнала. Последњи рок за завршетак тог посла јесте 17. јун 2015. године и он важи за све европске земље.

Од ЕУ је Србија добила 10,5 милиона евра бесповратне помоћи за набавку опреме за дигитализацију телевизијског сигнала по ДВБ-Т2 стандарду, као и за постављање мреже предајника на 19 локација. Тренутно је пробним дигиталним сигналом покривено око 75% домаћинстава у Србији.

Упркос томе, процес дигитализације сигнала у Србији био је озбиљно угрожен. Први рок одређен за завршетак тог посла био је април 2012, али се испоставило да је преамбициозан. Поред недостатка новца, фалиле су и слободне фреквенције.

Проблем је решен тиме што је део фреквенција телевизије Авала, након гашења тог канала, уступљен за дигитални сигнал.

Правни услов за завршетак дигитализације јесте усвајање сета медијских закона којима се регулише та област, односно Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић изјавио је почетком јула да је израда та два закона, као и Закона о јавном информисању и медијима, при крају.

,,Добили смо одређене коментаре и мишљења из Европске комисије. Ми смо на те коментаре послали одговоре”, рекао је Мирковић и најавио да ће у директној комуникацији са званичницима из Брисела покушати ,,што је могуће више да убрза процес” како би се медијски закони што пре нашли у скупштинској процедури.

Можда и највећи проблем у процесу дигитализације јесте социјални. Многа домаћинства у Србији нису у могућности да приуште себи непоходну опрему, односно телевизијске пријемнике новије генерације или савремене уређаје који омогућавају пријем дигиталног телевизијског сигнала.

На тржишту још нема довољно интересовања за ДВБ-Т2 уређаје, због чега ни дистрибутери ни произвођачи не виде интерес у продаји телевизора и сет-топ-боксова у ДВБ-Т2 стандарду.

Тај проблем би требало да буде решен субвенцијама, намењеним домаћинствима која финансијски нису у могућности да набаве неопходне уређаје.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић је почетком јуна рекао да је до сада завршено 15 до 20% посла неопходног за увођење дигиталног сигнала у Србији.

Том приликом Љајић је најавио да би у септембру требало да буде потписан уговор с Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) о подршци за завршетак дигитализације телевизијског сигнала, што би омогућило да се тај процес убрза и обави у задатом року.

Према Љајићевим речима, ранија процена је била да је Србији за дигитализацију потребно 70 милиона евра, али ће то бити урађено за три пута мање новца.

Директор Републичке агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) Милан Јанковић изјавио је почетком јула да у том регулаторном телу очекују да дигитализација у Србији буде завршена до краја 2014, иако је крајњи рок лето 2015.

Према Јанковићевим речима, дигитализација је важна како би држава фреквенције које буду ослобођене преласком с аналогног на дигитално емитовање радиотелевизијског сигнала могла да понуди мобилним операторима за коришћење широкопојасног интернета, односно за увођење четврте генерације мобилне телефоније - ЛТЕ технологија.

Држава би на тај начин, како процењују надлежни, обезбедила најмање сто милиона евра јавних прихода.

,,Према анализама, у 2020. години 5 до 6% бруто домаћег производа можемо да очекујемо само од развоја широкопојасног интернета”, каже Милан Јанковић.

Савет Републичке радиодифузне агенције утврдио је средином јуна листу програма емитера који могу бити доступни у дигиталној мрежи. На основу те листе Јавно предузеће Емисиона техника и везе и сваки емитер понаособ треба да изврше неопходне комерцијалне припреме за брзи улазак телевизијских станица у дигиталну мрежу.