Извор: Данас

Аутор: З. Миладиновић

Ниш - Саветник министра правде Зоран Балиновац рекао је јуче у Нишу да Србија очекује позитивну рецензију Савета Европе о нацрту Закона о заштити права на суђење у разумном року због тога што се при његовој изради руководила праксом Европског суда за људска права у Стразбуру.

- Радна група коју је формирало Министарство правде радила је Нацрт закона у складу са праксом суда у Стразбуру, који намеће решења и за нас, а имала је у виду и законодавство суседних држава, бивших социјалистичких земаља и Немачке. Овај закон је за нас сасвим нов и донеће правосуђу много нових предмета – оценио је Балиновац, додајући да су грађани Србије до сада могли да траже остварење овог права кроз уставну жалбу, као и пред судом у Стразбуру, али да европска судска пракса то не сматра довољним.

На јавној расправи о радној верзији Нацрта закона о заштити права на суђење у разумном року у Апелационом суду у Нишу, Балиновац је прецизирао да нацрт предвиђа да је ималац права на суђење у разумном року у кривично-правном поступку само окривљени (оптужени), а да то није и јавни тужилац. Ималац права може бити и приватни тужилац и оштећени, али само ако су поднели имовинско-правни захтев. У парничном поступку овакво право има странка - тужилац, тужени и други учесници.

- Трајање судског поступка посматра се интегрално и у целини, па се у њега урачунава и истрага јавног тужиоца, првостепени и другостепени поступак, као и првостепени и другостепени поновљени поступак. У трајање се урачунава и поступак пред државним управним органима. Ово стога што се сматра да је ималац права на суђење у разумном року изложен притиску, односно да живи у неизвесности од истраге па до краја читавог поступка - рекао је Балиновац.

Према нацрту закона, грађани ће моћи да „убрзају“ судски поступак подношењем приговора и жалби на рад поступајућег судије, у време док поступак траје, а право на суђење у разумном року моћи ће да заштите и касније, кроз накнаду нематеријалне штете, у износу од 300 до 3.000 евра у динарској противвредности. О приговорима и жалбама одлучиваће председници поступајућих и другостепених судова. Они ће при одлучивању давати само „временску процену рада судија“, односно да ли су они на време заказивали поједине процесне радње и доносили одлуке, а неће оцењивати њихов начин рада, који такође може утицати на скраћење поступка.

На јавној расправи је поновљено да је нацрт закона део широког спектра мера који покрива Национална стратегија за реформу правосуђа. Те мере имају за циљ да ,,правду учине доступнијом грађанима, повећају поверење грађана у правосуђе, смање број заосталих предмета, као и број представки против Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру због повреде права на суђење у разумном року”.

Судије које су присуствовале расправи изнеле су више примедби на нацрт, а у наредном периоду моћи ће да их упуте и писаним, односно електронским путем. Према најави Министарства правде, јавна расправа о овом нацрту закона организује се у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, а трајаће до 5. августа.

Комшије испред нас

- Посебне законе о заштити права на суђење у разумном року имају и Словенија и Црна Горе. И Хрватска и Македонија имају овај сет права, али су га инкорпорирале у законе о судовима - рекао је саветник министра правде Зоран Балиновац.