Извор: Новости

Аутор: Е. Радосављевић

При крају анализа могућих измена дела устава о правосуђу, следе предлози експерата

РАДНА група чији је задатак био да анализира евентуалне измене дела Устава који се односи на судску власт и тужилаштво, ускоро завршава посао, а крајем године четворо професора уставног права требало би да започне и другу фазу - детаљније предлоге за нова решења највишег правног акта.

Према речима професора Правног факултета Универзитета у Београду и члана ове радне групе др Владана Петрова, стручњаци су засада детектовали три важна питања:

- То су искључење представника извршне и законодавне власти из Високог савета судства и Државног већа тужилаца, затим избор судија под чиме подразумевамо да би све судије, укључујући и оне који се бирају први пут, требало да бира Високи савет судства - објашњава др Петров. - Треће питање односи се на Правосудну академију која не би смела да буде уставна категорија, већ би њен рад требало регулисати законом.

Стручњаци сматрају да пробни мандат судија који сада траје три године може да буде и очекивање да покажу одређени степен лојалности, кооперативности и послушности, како би оправдали дотадашњи, али и потоњи избор.

Председнике судова, као и председника највишег суда, требало би да бира ВСС. Радна група сматра да би ово тело требало да гласа двотрећинском већином приликом избора за председника Врховног касационог суда.

- Разлоге за престанак судијске функције и за њихово разрешење требало би поново навести у Уставу - кажу стручњаци. - Када је реч о члановима ВСС из реда судија, требало би размислити да уместо представника судија из покрајине, у саставу овог тела буду представници сва четири апелациона суда.

САМОСТАЛНОСТ ТУЖИЛАЦА

ЗАМЕРКЕ би се могле упутити и на рачун избора јавних тужилаца који је сада подељен између Народне скупштине и Владе. Наиме, тужиоце сада предлаже Влада, а бирају их посланици.

- Овај начин избора не даје никакве гаранције самосталности јавног тужилаштва од политичког чиниоца - навели су стручњаци.