Извор: EurActiv.com  и С. В.

У наредних 6 година на Западном Балкану су планиране инвестиције у енергетику од близу 30 милијарди евра и очекује се брз развој тог сектора. На конференцији поводом Недеље одрживе енергије у Европској комисији стручњаци су, међутим, указали да тај потенцијал због недовољне развијености институција носи додатан ризик од корупције, која је ионако пошаст у целом региону, док недовољне медијске слободе отежавају да се тај проблем обелодани. Поред тога, у Бриселу указују и да ће планиране инвестиције удаљити земље региона, које теже ка ЕУ, од европских циљева за смањење загађења угљен диоксидом.

На панелу 24. јуна представљен је и извештај ,,Коме погодује корупција на високом нивоу у енергетском сектору Југоисточне Европе”. У њему су побројани случајеви лажног изнајмљивања машина у Рударском Басену Колубара, мита у трансакцији преузимања хрватске компаније ИНА од мађарског МОЛ-а, картела у трговини струјом у Македонији када су четири фирме наводно диктирале цену за увоз струје на терндеру у 2012, као и скандал у Црној Гори у којем је сумњиви бизнисмен наводно проневерио новац Америчке агенције за међународни развој Ју-Ес-Ејд (УСАИД).

Истиче се да, са ретким изузецима попут пресуде Санадеру који је осуђен због примања мита за преузимање компаније ИНА, расветљавање ових случајева или још траје, или су затворени без оптужница, док се некада чак и не истражују.

Герет Танкосић-Кели из регионалне организације Мрежа за промену у Југоисточној Европи (СЕЕ Цханге) указао је да је корупција, иако и иначе изражена у региону, у енергетици посебно озбиљна.

У оквиру Енергетске заједнице до 2020. предвиђено да се уложи 28,8 милијарди евра, а инфраструктуру је неопходно заменити. Танкосиц-Кели је истакао да је реч о огромним износима, који су сами по себи привлачни за корупцију.

,,30 милијарди је огроман износ новца, замислите колико бисте се обогатили са само 10 или 15% од тог износа”, рекао је Танкосић-Кели.

Он је указао и да се у региону око 20% енергије ,,или изгуби или украде”, као и да је енергетска ефикасност и до четири пута испод европског просека. 

Недостатак политика за енергетску ефикасност и штедњу енергије такође погодује корупцији, оценио је он.

Како је објаснио, много је лакше извући корист уколико се потписује споразум о великој фабрици угља, јер то чини само неколико људи, него уколико се повећава енергетска ефикасност у јавним зградама, јер то изискује много веће напоре, много више људи је укључено, и новац одлази на различите стране.

Он је указао да је боље управљање енергетским сектором потребно и за енергетску стабилност и указао да се уместо у разноврсност, одрживост и обновљиве изворе улаже у ,,заиста прљави угаљ и заиста велику лошу хидро енергију”.

Транспарентност је најбољи лек

Генерални секретар Енергетске заједнице за Југоисточну Европу Дирк Бушле рекао је на панелу да је корупција у енергетским секторима у југоисточној Европи реалност.

,,За дезинфекцију је најбоља сунчева светлост”, рекао је он говорећи о транспарентности, корупцији и слабим институцијама, а на Твитеру пренела Мрежа за промене у Југоисточној Европи.

У извештају, који је пренео бриселски ЕурАктив наводи се да ове корупцијске афере не би биле ни обелодањене да није новинара, цивилног друштва и узбуњивача, који због свог рада трпе велики притисак, а неретко им је и живот угрожен.

,,Они раде у изазовном, а често и непријатељском окружењу”, наводи се.

Истиче се и да су у извештајима Европске комисије, ОЕБС-а, Фридом хауса (Фреедом Хоусе) и Репортера без граница земље региона, икључујући Албанију, БиХ, Хрватску, Косоово, Македонију, Црну Гору и Србију, ранигране веома лоше на индексима слободе штампе и изражавања. Македонија је једина земља у којој је истраживачки новинар доспео у затвор, али се и у другим земјлама новинари суочавају са застрашивањима или притисцима.

,,Владе у региону имају историју напада - или још горе - на извештаче и активисте цивилног друштва који исувише детаљно или јавно залазе у свет економских моћика и корупције. Институције које би требало да их штите често не испуне тај задатак”, наводи се.

Истиче се и да су медији често директно зависно од влада или моћних бизнисмена, тако да, како се наводи, уредници знају да последице писања може да буде ,,осека” реклама, а последично и банкрот.