Извор: EurActiv

У Србији више од половине судија и тужилаца сматра да правосуђе није довољно јако да контролише извршну власт, док готово половина није задовољна Законом о јавном тужилаштву, показује истраживање Центра за људска права у Нишу. Судије и тужиоци у великом проценту указују на недозвољене утицаје на правосуђе, али и на значај перцепције јавности о независности правосуђа. Половина анкетираних судија и јавних тужилаца сматра да немају сви грађани исте услове да остваре своја права. Истраживање је показало и да је начином избора незадовољна половина судија и 85% јавних тужилаца.

,,Половина анкетираних (53,4%) судија и јавних тужилаца сматра да правосуђе није довољно јако да контролише извршну власт, а 51% судија и 85% тужилаца сматрају да поступак избора тих органа није одговарајући”, казао је председник Удружења тужилаца Србије Горан Илић представљајући резултате истраживања професионалног интегритета јавних тужилаца и судија на конференцији за штампу 26. маја у Београду.

Како је навео, 84% судија и тужилаца одговорило је да постоји нека врста недозвољеног утицаја на правосудни систем од којих су најбројнији утицаји њихових надређених.

Истраживање је показало и да шестина испитаника (15,5%) сматра да је њихова позиција довољно сигурна да обезбеди независност правосуђа, док се 53,5% не слаже са тим ставом.

Две трећине (67,2%) судија и јавних тужилаца који су учествовали у истраживању препознаје важност перцепције јавности о независности правосуђа, а половина судија и јавних тужилаца сматра да грађани немају поверења у правосуђе, док је тек 17,2% супротног мишљења.

Половина анкетираних судија и јавних тужилаца (53,5%) сматра да немају сви грађани исте услове да остваре своја права.

Нешто мање од две трећине (60,3%) судија и јавних тужилаца има ниско поверење у извршну власт. Међутим, треба указати да највећии број судија себе види као чуваре законитости, односно као власт која нема власт и моћ.

Један од координатора пројекта, социолог Зоран Гавриловић рекао је да о моралном стању друштва судије и јавни тужиоци имају негативну (46,6%) или умерено негативну (36,2%) слику, док морално стање друштва као релативно позитивно види 17,2%.

Независношћу правосуђа у односу на законодавну власт незадовољно је 17,1% судија и 75% тужилаца, рекао је Гавриловић.

Истовремено је независношћу у односу на извршну власт незадовољно 31,4% судија и чак 85% јавних тужилаца, показало је истраживање.

Начином избора незадовољно је 51,4% судија и 85% јавних тужилаца, док је критеријумима и мерилима на основу којих је дефинисано напредовање незадовољство показало 48,6% судија и 75% јавних тужилаца.

Јавни тужиоци су више незадовољни тиме како је регулисано разрешење (70%), у односу на 25% анкетираних судија.

Брзином којом грађани могу да остваре своја права незадовољно је 22,9% судија и 60% тужилаца.

Председница Центра за људска права Лидија Вучковић навела је да на упитнике није одговорио нико од чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Центар за људска права у Нишу и Удружење тужилаца Србије су предложили да се изменом Устава законодовна и извршна власт повуку из судске, и да успоставе механизми међуконтроле да би се обезбедили независно, непристрасно, професионално и ефикасно правосуђе, и владавина права.

Друга препорука односи се на наставак правосудне транзиције у делу спровођења Националне стратегије за реформу правосуђа, уз интензиван мониторинг и евалуацију примене и ефеката Акционог плана, а трећа се тиче унапређења интегритета на нивоу професионалног организовања и његове одрживости.

Истраживање је обављено у другој половини 2013. године а обухватило је 115 испитаника од којих 42 судија и 73 јавна тужиоца.