Извор: Новости

Аутор: В. Црњански Спасојевић

Пола године од ступања на снагу Закона о кривичном поступку сви се слажу у једном - треба га мењати. Чак педесет чланова супротно је Уставу. Уместо да убрза поступке, знатно их је и успорио и поскупео

ЗА нешто више од пола године, колико је на снази нови Законик о кривичном поступку којим је у Србију уведена фамозна тужилачка истрага, нема институције која је задовољна. Примедбе имају буквално сви - од тужилаца, преко полиције, странака и њихових адвоката, до судија и Министарства правде. Уместо да се убрзају поступци, што је била поента, они су се из много разлога успорили. Заменика јавних тужилаца и помоћног особља нема довољно, фале им канцеларије, судије се не сналазе...

Како нам је потврђено у Адвокатској комори Србије, више од 90 одсто судија понаша се као да ЗКП и не постоји, па воде поступак и испитују сведоке по сат времена, мада би то требало да раде странке - тужилаштво и заступници окривљених. Такође кажу да су пронашли чак 50 чланова закона који су најдиректније у колизији са Уставом, па ће се наћи пред Уставним судом.

ЗКП има толико рупа и мана да је комисија коју је држава формирала за праћење његове примене после само три месеца констатовала да га треба мењати! Како дословце стоји у њеном извештају: „Комисија је закључила да ЗКП треба да претрпи промене, али без напуштања концепта „тужилачке истраге“. Комисија не може препоручити министру да ли то треба да буде само у форми измена и допуна или треба мењати цео Законик.“

- У пракси се показао већи број проблема везаних за примену ЗКП осим оних које је стручна јавност већ апострофирала, као што су неуставност појединих норми, правне празнине и међусобна контрадикторност неких одредби - каже Горан Илић, председник Удружења јавних тужилаца.

По њему, један од највећих проблема је недостатак ресурса. На тужилаштва су пренете многобројне надлежности, али је број тужилаца повећан симболично. На пример, у Новом Пазару и Сјеници има 11 судија кривичара и само шест заменика јавних тужилаца. Ако би све судије заказале рочишта у исто време, на пола њих заменици тужилаца не би могли да дођу. А не би било ни слободних заменика за предистражне поступке и истрагу!

- Један број истражних судија могао би да пређе у тужиоце, али то по нашем систему није могуће, јер је за прелазак потребан избор. Мандат би им у почетку био само три године, па ретко ко жели да мења посао. Према подацима које је новосадско тужилаштво доставило Републичком јавном тужилаштву, један заменик тужиоца у овом граду има 2.700 предмета. Ако то упоредимо с бројем дана у години и просечним бројем радњи по предмету, испада да тужиоцу остаје само 10 минута за припрему или предузимање појединачних радњи - упозорава Илић.

ОГРАНИЧЕЊЕ ПОЛИЦИЈИКОМИСИЈА наводи да однос полиције и тужиоца није задовољавајуће решен. Наиме, органи гоњења стижу први до информација и на место догађаја, и од њихове обучености да прикупе релевантне трагове који се касније неће моћи прикупити, зависи рад и тужиоца, и вештака и самог суда. Комисија сугерише да припадник полиције без тужиоца може да предузме само оне радње које не могу трпети одлагање, али не и друге да се не би родила сумња у његову непристрасност (и да подмеће доказе).

Пошто нема устаљене судске праксе која би дала одговоре на одређена питања, дешава се да у сличним или истим ситуацијама судови поступају различито, што угрожава правну сигурност грађана. Посебно питање је ефикасност правосуђа. Закон је донет да би се у што краћем року доносиле правилне одлуке, а сада се у многим ситуацијама дешава управо обрнуто. Илић напомиње и да су трошкови повећани јер је проширен круг лица за које је уведена обавезна одбрана, а ту су и нови правни институти који поскупљују поступак.

- На седници Комисије за праћење примене ЗКП могли су се чути не баш усамљени гласови да треба мењати концепт поступка. Посебно кад је у питању страначки поступак, који је сада пренаглашен. Последица је да они који су богатији неретко имају боље шансе за успех јер могу да ангажују боље адвоката, вештаке и друге врсте стручне подршке.

Комисија за праћење примене ЗКП посебно замера то што се у новом кривичном поступку одступа од начела утврђивања истине, јер сада суд може да да налог странци да предложи допунске доказе или изузетно сам одреди да се они изведу само ако су већ изведени докази противречни или нејасни. Ово решење, констатује Комисија, одудара од наше правне традиције и уноси немир и несигурност код судија, јер су им везане руке да било шта учине. Они морају да донесу одлуку на основу доказа које су им пружили тужилац и окривљени иако нису уверени! Комисија сматра да и поред тога што је терет доказивања оптужбе на јавном тужиоцу, суд може да изведе доказе којима се утврђују истините чињенице ако их нису извеле странке или ако су нејасни и противречни.

Друга основна замерка је постојање припремног рочишта и немогућност суда да се супротстави странкама да то рочиште извргну руглу. Замисао законодавца била је да се на овом рочишту тачно утврди које доказе нуди тужилац и одбрана као неспорне, па их на главном претресу не треба поново изводити. Тиме би се убрзао процес, јер би се на главном претресу изводили само спорни докази. У пракси се, према тврдњама судија и тужилаца, често дешава да одбрана оно што је изнето у оптужном акту оспорава од А до Ш. Уместо да се убрза процес, он се успорава.

Стручњаци које је ангажовала држава такође сматрају да треба дати већу улогу председнику већа и омогућити да оптуженом поставља питања која доприносе разјашњењу ствари, након што тужилац или бранилац заврше свој део, а ради реафирмисања начела истинитости.

Овоме се противи Адвокатска комора Србије, у којој констатују да процес може водити или судија, или да он буде непристрасан посматрач, а да поступак воде странке - тужилац и одбрана. Микс једног и другог није добар, јер тако адвокати против себе добијају два противника - и судију и тужиоца. А у судницама се дана неретко дешава баш то.

ГРАЂАНИМА МАЊЕ ПРАВА

У Адвокатској комори тврде да више нема једнакости оружја међу странкама. Тужилац има много више овлашћења, а грађани мање права него по старом закону. Наводе и недавно хапшење двојице судија на КиМ због утицаја на сведоке. Како кажу, закон је дао могућност одбрани да води сопствену истрагу и прикупља доказе, па је практично препуштено вољи тужиоца да ли ће неки разговор са сведоцима оценити као питисак на њих и адвоката стрпати у затвор!

-Окривљени готово да је лишен свих права - нема право да се жали, приговара, истиче нове доказе. Раније је код изрицања мере друштвено корисног рада или нагодбе да уплати за казну новац хуманитарној организацији (начело опортунитета) тражено његово мишљење. Сада оно никог не занима - кажу у Комори.