Извор: EurActiv

Европска комисија је објавила смернице на основу којих ће у наредних седам година пружати помоћ медијима на Западном Балкану и у Турској. Утицај власти на медије кроз политички притисак и новац, нетранспарентно власништво и нерегулисан положај јавних медија побројани су међу највеће проблеме у чијем решавању Брисел жели да помогне. Циљ помоћи биће да се медији оспособе да се финансирају без међународне помоћи, али и да пружају квалитетније садржаје и баве се истраживачким новинарством. Смернице су донете на основу широких консултација са медијима и медијским организацијама у региону, примењују се од марта 2014, а очекује се да ће бити унете и у правила за доделу претприступне помоћи (ИПА).

Као пресудан тренутак за погоршање медијске ситуације на Западном Балкану наводи се економска криза која је пре неколико година јако погодила регион.

,,То је у осетној мери ослабило финансијску позицију медија и деловало као катализатор који је на површину избацио разноврсне механизме за званични и неформални притисак политичких и пословних кругова на критичке медије”, наводи се у тексту.

Према подацима изнетим у тексту, медији су међу секторима који су се највише нашли на удару кризе, јер су процене да је пад прихода од оглашавања износио 40%.

,,Забрињавајуће погоршање ситуације је погурало слободу изражавања међу приоритете у контексту прошрења, и то се одразило и на годишњи стратешки пакет докумената о проширењу”, наводи се у документу.

Рад на побољшању ситуације се, како се види из документа, очекује и од медијских кућа и од власти. Нетранспарентно власништво, такозвано ,,оглашавање владе”, контролисани јавни медији, али и лош положај самих новинара, рад на црно и лоши уговори, као и недостатак саморегулације, међу највећим су проблемима који су наведени у документу и који погоршавају и квалитет информисања.

Посебно се указује на недостатак солидарности у медијима, који не могу да превазиђу политичке поделе и повезаност. Ово је озбиљна препрека за стварање јединствене позиције и промовисање интереса, како у погледу радног прописа, тако и по питању саморегулације.

,,У ретким случајевима где су новинарске стручне организације у земљама у процесу приступања биле јаче и договориле се о заједничким циљевима у погледу професионалних интереса забележен је напредак у погледу циљева кој се односе на слободу изражавања”, истиче се у документу.

Подршка ће зато бити пружана и удружењима новинара и медијских професионалаца.

Background

ЕУ нема засебно правно наслеђе у области медија и ова област је уређена од земље до земље. Зато се напредак прати у оквиру више поглавља, пре свега 23 - правосуђе и основна права, али и поглављ 10 - информационо друштво и медији, и друга поглавља која имају везе са овом облашћу.

Брисел је одлучио да искористи свој утицај и кроз приступне преговоре унапреди ситуацију у земљама које желе да се приближе ЕУ.

На основу извештаја о напретку и друге конференције о проблемима медија у земљама које теже чланству у ЕУ Спик ап (SpeakUp2), која је одржана у Бриселу у јуну 2013. године, издвојени су приоритети за побољшање ситуације. То је била полазна тачка за ове смернице. Крајем 2013. отворена је и јавна расправа, током које су медији и удружења у региону добили прилику да се изјасне и исправе текст.

Дугорочна помоћ уместо стандардних пројеката

Да би се остварили ови циљеви промениће се приступ пружања помоћи, која се до сада базирала на пројектима. Користиће се различити инструменти помоћи, односно различити типови фондова, донација и њихових обнављања, како би се одговорило на потребе сваке земље и њеног окружења, али и и постигли резултати, за чију процену су такође предвиђене активности.

,,То подразумева: тенденцију дугорочнијих уговора, признавање да изградња капацитета и заговарање изискују време и новац; окретање од подршке засноване на пројектима ка флексибилнијем приступу који подстиче партнерства и изградњу коалиција”, наводи се у документу.

Циљ ЕУ, како се истиче, није да замени друге међународне изворе финансирања који се полако повлаче из региона, већ да смањи зависност медија од тих извора.

Предвиђене активности подељене су у три групе - побољшање окружења и одговорности главних актера, напредак ка модерном интерном управљању у самим медијима и повећање капацитета и репрезентативности стручних новинарских организација.

У спровођење циљева укључени су шири слојеви друштва, од парламента, правосуђа и регулаторних тела до стручних организација. Предвиђено је и мерење резултата кроз процене, извештаје и истраживања.

Тако би парламенти и владе требало да дају оцену медијских слобода и предлажу промену политика како би се мањкавости ублажиле.

Правосуђе би требало да ради у складу са чланом 10 Европске конвенције о људским правима и пресудама Европског суда за људска права у тој области, за шта су потребне између осталог обуке носилаца правосудних функција. Поред тога, државни званичници треба да избегавају тужбе против критичких медија, будући да то како се истиче представља једно од оружја против критичких гласова.

Државне институције и јавне власти требало би да промовишу плурализам медија. Требало би да буде мање изјава званичника које воде у аутоцензуру, а један од резултата требало би да буде и смањење броја случајева напада на новинаре. Задатак власти је и да гаранују да приликом спровођења закона, у погледу на пример пореза, радног права и сличних домена, нема речи о ,,селективној правди”, већ да се исто примењују на све.

Регулатори треба да буду независни и професионални да би могли да доносе добре прописе и гарантују њихово спровођење. Неки од задатака које треба постићи су објављивање података о обиму и уделу такозваног државног оглашавања у медијима, транспарентност реклама великих предузећа у државном власништву, добра приватизација државних медија и анализа којом би се открили могући притисци на медије, на пример кроз власниство и агенције за оглашавање.

Медији такође треба да се укључе у спровођење циљева, објављивањем података о финансирању, применом одговарајућих радних стандарда, увођењем етичких кодова и интерних процедура за поступање по жалбама читалаца или гледалаца, као и промовисањем професионалне обуке и улагањем у професионално управљање компаније. Стварање услова за истраживачко новинарство такође је један од задатака.

Медијске организације, власници невладине органиације и уредници требало би јасно да промовишу професионалне стандарде и етику, а један од резултата ангажовања самих медија треба да буде и побољшање радних услова у медијима.