- Насловна
- /
- Медији о корупцији
- /
- Догађаји
- /
- Медији под притиском, грађани необавештени

Медији под притиском, грађани необавештени
Извор: EurActiv
У Србији се озбиљно крши право грађана да буду истинито и потпуно обавештени о питањима од јавног значаја, оценио је заштитнк грађана Саша Јанковић у годишњем извештају који је доставио Скупштини Србије. Разлози за то су притисци на медије, цурење информација у одабране медијске куће, али и трка за гледаношћу.
,,У трци за тиражима и гледаношћу, али и под непосредним утицајем или притиском различитих центара моћи, грађанима се, упоредо са истинитим информацијама, пласирају селективне, непотпуне, полуинформације па и потпуно лажне, чињенично нетачне (дез)информације”, навео је заштитник у извештају за 2013. годину.
Јанковић је истакао да посебну бригу изазивају две међусобно прожимајуће појаве: притисак на медије (контрола медија), те цурење поверљивих информација и измештање институционалних процеса у привилеговане таблоидне медије (таблоидизација државе).
,,Тешко су проверива и доказива, али су свеприсутна и дубоко узнемирујућа сазнања самих припадника ,,седме силе”, о устаљеним притисцима и утицајима на медије из политичких и државних кругова моћи”, пише у извештају.
Заштитник је указао да се шапатом говори о телефонским позивима после којих се отказују емисије, повлаче текстови из штампе, о разговорима после којих новинари утихну, а уредници промене уређивачку политику и теме, као и да је присутна самоцензура.
По жаштитнику, информације које су по слову закона поверљиве, редовно се појављују у одређеним, увек истим медијима.
,,Ради се о подацима из истрага у току, личним подацима, о околностима приватног живота до којих се може доћи само систематичним и дубоким задирањем у приватност и базе података које, у сасвим одређене сврхе, воде одређени државни органи”, навео је Јанковић.
Он је нагласио да се не воде поступци у којима би се утврдио извор таквих информација, а којима располажу само службена лица, те би се та лица и њихови подстрекачи санкционисали због одавања службене тајне и других кривичних дела, прекршаје и дисциплинских преступа.
У извештају се наводи да су подаци по правилу селективно једнострани, непотпуни и систематично уперени против одређених личности. ,,Поред права на приватност, страда и претпоставка невиности циљаних особа, њихов политички ангажман”, наводи се у извештају.
Јанковић је указао да пут до одређених медија редовоно налазе подаци из преткривичних поступака о садржини изјава и саслушања пред криминалистичком полицијом.
,,У тим медијима објављивани су и непроверени детаљи из службеног и приватног живота полицијских званичника чија је сврха очигледно била дискредитација или промоција неких од њих”, пише у извештају заштитника.
Заштитник је наводи да се све чешће говори о томе да поједини таблоиди уцењују јавне личности и политичаре, тражећи од њих новац да би престали да о њима пишу негативно.
,,Шунд, кич и естрада нуде се као замена за образовање и културу. Последице су поразне и дугорочне”, навео је Јанкових и додао да се ,,срозава поверење грађана у институције и сугерише им се да истинска друштвена моћ не лежи у њима, већ у неформалним центрима моћи који су у стању да управљају јавношћу”.
Он је оценио је таблоидизација медија, на коју је у претходном годишњем извештају најозбиљније упозорио, добила још већи замах и 2013. години прерасла у ,,таблоидизацију државе”.
Подсетивши да су поједини новинари годинама под 24-часовном заштитом полиције, заштитник је упозорио да рад независне Комисије за испитивање нерешених убистава новинара није дао опипљиве резултате.
,,Чланови Комисије су, између осталих, и руководиоци и представници државних органа чији рад Комисија треба да сагледа, а у чијој је надлежности од првог момента расветљавање убистава и привођење починилаца и налогодаваца правди”, наводи Јанковић у извештају.