Извор: Данас

Аутор: В. Лалош

Суботица - Иако је продаја државног земљишта законом забрањена, кроз приватизацију пољопривредних комбината у Србији у приватне руке прешло је на стотине хиљада хектара. Само у Војводини на тај начин је отуђено око 500.000 хектара обрадиве земље, тврди Дејан Илић из удружења Обруч, који је заједно са Верицом Бараћ, покојном председницом Савета за борбу против корупције, то питање покренуо још 2003. године.

Земљиште је продавано приватним лицима најчешће кроз приватизацију пољопривредних комбината, када је уз мали проценат друштвеног капитала - обично у виду зграде и само дела земљишта које су комбинати куповали - продаван и део земље у државној својини. Касније је 2009. године Законом о премеру, којим се желело уредити стање у катастрима, државно земљиште једноставно само преписивано на приватна лица.

„На овај начин катастри су, и појединци у оквиру катастара, погазили све законе ове земље, па чак и Устав, који забрањује приватизацију државне имовине. Што је још горе, након тога многи ту земљу препродају странцима, што је такође законом забрањено, иако велики проценат те имовине чини земљиште које има свог некадашњег власника који га потражује реституцијом. Савет за борбу против корупције и Удружење Обруч први пут се поводом ових незаконитости 2003. године обраћају Агенцији за приватизацију, чији је директор тада био Мирко Цветковић, и отада траје наша борба за пољопривредно земљиште... Директор, међутим, Савету за борбу против корупције након тога шаље допис у којем наводи да смо ми деструктивне снаге и да желимо да дестабилизујемо привреду Србије. Ништа, наравно, није предузето поводом ове очигледне пљачке“, наводи Дејан Илић.

Савет се са истим информацијама и сазнањима обраћа и овој влади, 6. децембра 2012. године, када је предао комплетан извештај о овом проблему, али такође без икакве реакције.

У готово свим општинама постојао је проблема око продаје државног земљишта. Председник удружења малих акционара суботичког Агрокомбината Јосип Иванковић каже да је то позната чињеница и у Суботици, па чак и градским службама, а провером у катастру утврђено је и колико у ком атару недостаје државне земље.

„Ми из Агрокомбината тачно знамо ко и које парцеле државне земље обрађује - а то су обично и најбоље парцеле. Можемо слободно рећи, у протеклом периоду било је лакше украсти земљу него кокош“, каже Иванковић.

Држава би, само да хоће и да постоји политичка воља, могла лако да утврди колико је хектара земље нестало из државног регистра једноставним увидом у катастре. Међутим, до сада та воља није демонстрирана, каже Дејан Илић.

„У овом случају држава је највећи губитник. Она је овим изгубила велики део своје имовине, те се поставља питање да ли су се политичке елите од 2000. наовамо свесно упустиле у један веома опасан процес уништавања сопствене својине, а чини ми се да јесу“, напомиње Дејан Илић.

Скупштина се није бавила овим проблемом

Државни органи ни на једном нивоу нису расправљали о овом проблему, а он никада није био ни предмет расправе у Скупштини, наводи Арпад Фремонд, досадашњи посланик и члан одбора за пољопривреду у Скупштини Србије.

„Током приватизације свакако је било неких пропуста, али не верујем да је нестало стотине хиљада хектара. Закон каже да је могла да се продаје само друштвена својина. Ми на седницима Одбора никада нисмо имали ту тему на дневном реду, а ако је било таквих незаконитости, мислим да би надлежни органи морали да спроведу истрагу“, каже Фремонд.