Извор: Дневник

Аутор: Љ. Малешевић

Дисциплински тужилац Високог савета судства поднео је осам предлога за покретање дисциплинског поступка, на основу којих је двоје судија сменио, наведено је у извештају тужиоца за прошлу годину.

Један судија је резрешен на лични захтев, а други више није на тој дужности због тешког дисциплинског прекршаја. Како је објаснила дисциплинска тужитељица Мирјана Илић, највећи број пријава односи се на извршне и прекршајне судије, које су преоптерећене огромним бројем предмета.

Од осам поступака покренутих прошле године, пет је правоснажно окончано, а наредне недеље биће покренута још два дисциплинска поступка против судија. Иначе, дисциплински тужилац је прошле године примио укупно 540 предмета, од чега је обрадио 462, док 78 предмета није завршио јер су поднети крајем године. Тужилац је током 2013. године решио и више од 550 незавршених предмета који су пренети из 2012.

Високи савет судства је прошлог месеца донео одлуку о именовању чланова Дисциплинских органа, с обзиром на то да је претходнима крајем прошле године истакао мандат. За председника Дисциплинског тужиоца поново је именована Мирјана Илић, судија Вишег суда у Београду, која је ту функцију обављала и претходне две године. За заменика Дисциплинског тужиоца именована је Слободанка Гутовић, судија Основног суда у Новом Саду, за председника Дисциплинске комисије Жива Новаковић, судија Прекршајног апелационог суда, а за његовог заменика Томислав Трајковић, судија Вишег суда у Новом Саду.

Председница Дисциплинског тужиоца судија Мирјана Илиће је прошле године оценила да највећи број пријава, од 539 колико их је поднето, није било потпуно.

– Највећи број пријава је непотпун. Некада чак не можемо да утврдимо ни о којем предмету је реч, а анонимне пријаве се најчешће одбацују. Било је и случајева фалсификовања пресуда, подношења лажног документа уз пријаву. Некада адвокати желе да се оправдају пред својим клијентима па поднесу пријаве без доказа и аргумената. Свако одбацивање пријаве је детаљно образложено. Често се догађа да су управо најбоље судије највише оптерећење предметима па им се пронађе један у којем имају велико кашњење и не могу се због тога казнити јер су преоптерећени послом – рекла је Мирјана Илић.

Судије које су прошле године одговарале пред дисциплинском комисијом у осам случајева који су покренути, починиле су теже прекршаје. Мада је све обавијено велом тајне, медији су објавили да је једна судија отишла на неплаћено одсуство и није се враћала на посао, друга је донела две различите одлуке у истом предмету, и то у истом дану, трећа је тражила од странке новац за уплату судске таксе и присвојила га, а таксу није уплатила. У осталим случајевима поступци су још у току и затворени су за јавност, мада је реч о судијама који имају велика закашњења у изради одлука, велики број застарелих предмета, па и о једном случају пристрасног поступања, а води се поступак и против судије који се посветио другом послу, због чега је прилично занемарио своје обавезе.

Но, и поред веома малог броја покренутних поступака против судија, не треба занемарити оцену истог Високог савета судства од пре три недеље, када је изразио забринутост чињеницом да је пред прекршајним судовима застарео висок број предмета, као и да је и даље нерешен велики број предмета пред тим судовима. Наиме, ВШ је утврдио да је пред прекршајним судовима застарело гоњење у 127 предмета, или 20,99 одсто, док пред вишим судовима исто није запажено. У исто време, пред апелационим судовима поступано је у 640 предмета, од којих је решено 614 жалбених предмета, или 95,94 одсто.

Неке судије, све док новим законом рок није продужен на две године, нису могле бити позване на одговорност због застарелости својих предмета јер је протекао рок од годину дана у којем је против њих могао бити покренут поступак, тако да је застарело и њихово дисциплинско гоњење. Тако је рок због застарелости спречио да на одговорност буду позване оне судије које су „спасле” Марка Милошевића и Предрага Ранковића Пецонија. Наиме, Дисциплинско тужилаштво је у априлу прошле године одбацило дисциплинску пријаву министара правде Николе Селаковића против судија Александра Вељића и Снежане Петричић, који су судили Пецонију, уз образложење да је позив на дисциплинску одговорност закаснио јер одредба не може да делује ретроактивно. Одељење за надзор Министарства правде тада је утврдило и да су те судије неоправдано одуговлачиле суђење Ранковићу јер за осам година, колико је трајало суђење, заказано је 39 претреса, од којих је 24 одложено, а 21 одлагање је било на захтев оптужених и њихових адвоката. Слично се десило и у процесу против Марка Милошевића за пребијање „отпораша” 2000. године у Пожаревцу. 

Избор председника судова тек у мају

За председнике 44 прекршајна суда у Србији пријавило се 86 кандидата, за председнике 16 привредних судова 37, а за председнике 66 основних судова 179. Комисијама ВШ-а тек предстоји разговор с кандидатима, али председници судова неће моћи бити изабрани пре маја, односно тек по формирању новог сазива Скупштине Србије.