Извор: EurActiv

Аутор: С.В.

Државни органи и предузећа у Србији су спремнији да дају информације невладиним организацијама и медијима него грађанима, показало је истраживање Београдског центра за безбедносну политику. Јавна предузећа најчешће остају нема на захтев за достављање информација у поређењу са локалним самоуправама и државним органима. Аутори истраживања су на представљању публикације указали да узроци проблема не леже само у скривању информација и недостатку воље за сарадњу, мада је и то присутно, већ и у недостатку стручности и кадрова. Са друге стране, број жалби Поверенику за информације од јавног значаја у сталном је порасту, за трећину у 2013. у односу на претходну годину и ова институција је буквално затрпана захтевима.

Заменица Повереника за информације од јавног значаја Станојла Мандић навела је да је прошле године поднето 3.300 жалби за приступ информацијама, што је за трећину више него претходне године. Како је указала, то је тек врх леденог брега, будући да се највећи део случајева реши пре званичног жалбеног поступка.

Узрок тог повећања није познат - да ли државни органи мање одговарају или им се грађани више обраћају, казала је она.

Према њеним речима, 91% препорука Повереника реши се позитивно, давањем информација. Оно што забрињава је, како је навела, много мањи проценат у јавним предузећима, где се изврши 78% налога за давање информација. Већина спорних питања односила се на новац, спонзорства и сличне уговоре.

На конференцији је указано и на проблем недовољне ефикасности Повереника, будући да постоји велики број предмета који нису решени у предвиђеном року од 30 дана услед недовољних капацитета канцеларије, посебно у претходним годинама. Заменица Повереника на то је одговорила да су капацитети ове институције повећани и да се очекује да ће се током ове године заостали случајеви решити, паралелно са новопристиглим жалбама, што би омогућило да се од 2015. рокови за решавање жалби поштују.

Са друге стране, она је указала да су одговори Повереника квалитетни, будући да Управни суд није оборио ниједно решење Повереника. 

Мандићева је скренула пажњу на значај оспособљености особа које су задужене за достављање информација у складу са законом. Континуитет је истакнут као посебно значајан, што значи да је потребно да се једној особи на дужи рок додели ово задужење.

,,Квалитет примене закона је много виши тамо где се не мењају особе задужене за то”, истакла је она.

Повереник је од 2005. када је почео са радом решио више од 20.000 случајева по жалбама за доступност информација од јавног значаја, с тим што су у почетку и број захтева и капацитет Повереника да их решава били мањи. Само у јануару ове године ова служба је примила 356 предмета у области доступности информација а решила 372.

Грађани у другом плану

Из резултата истраживања може се закључити да би број тих захтева можда био и мањи када би се државни органи према захтевима грађана односили с једнаком озбиљношћу као када захтеве достављају организације, попут НВО.

Наиме, истраживачи Београдског центра за безбедносну политику су поред упитника о процедурама за добијање информација направили и тест захтев за добијање информација, и то о примањима особе на челу институције, броју запослених у претходној години и о трошковима службених путовања и репрезентације. Овим су испитали и значај прецизности захтева будући да службена пуитовања и репрезентације нису иста ствар.

Овај тест, у којем су исти захтеви слати са приватних адреса и са адреса организација, показао је да државни органи много мање маре за захтеве грађана, а разлог, како је казала Ивана Јеремић из Центра за истраживачко новинарство Србије, треба потражити у већем утицају невладиних и других организација и њиховој могућности да изврше додатан притисак.

Сви добијени одговори грађанима стигли су у периоду од 15 дана, навела је она, истичући да је за две трећине захтева одговор био ћутање управе. Истраживачи нису те случајеве проследили Поверенику на поступање зато што би, како је објаснила, тиме затрпали ионако преоптерећену институцију и продужили чекање на одговоре.

Одговори који су стигли били су углавном задовољавајућег квалитета, навела је она.

Овим тестом откривена је и недовољна стручност служби задужених за податке од јавног значаја, њихова недовољна склоност новим технологијама, али и значај да се питања добро припреме. Дешавало се, наиме, да из институција зову и питају каква је информација уствари потребна.

Истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Марко Милошевић рекао је да су се у 2012. години грађани највише жалили на рад Министарства унутрашњих послова, затим Министарства финансија и Министарства правде. Међу најчешћим разлозима одбијања захтева за приступ информацијама од јавног значаја јесу повреда приватности, злоупотреба права на приступ и интерес јавности.

Поред повећања стручности међу предлозима за побољшање ситуације је и редовније објављивање информатора о раду државних органа и институција, будући да велики део њих не испуњава ту обавезу, али и стриктније кажњавање и веће казне. Ту је и препорука да се промени одредба која онемогућава жалбе на решења Народне Скупштине, Владе, председника, Врховног касационог суда, Уставног суда Србије и Републичког јавног тужиоца.