Извор: Данас

Аутор: Б. Каровић

Београд - Циљеви реформе правосуђа из 2009, поред осталог, били су, као што су и сада, да се уједначи оптерећеност судија и других запослених, те да правосуђе постане ефикасније, односно да се поступци убрзају. Много новца је потрошено, а ниједан од циљева није постигнут.

Очекивали смо да ће нова власт створити адекватне услове за несметан рад, међутим, ако уложите „ништа“, онда и као резултат добијете „ништа“. За нас је неприхватљива чињеница да су неке агенције важније од правосуђа и зато тражимо већа државна улагања, наводи за Данас Слађанка Милошевић, председница Синдиката правосуђа Србије.

Према њеним речима, осим што би морала више новца да издваја за овај сектор, власт би требало и да престане да обмањује грађане да хаос у правосуђу настаје због нерада и неодговорног понашања запослених. Како каже, затрпаност судским предметима је последица, а узроци су ограничења правосуђа у сваком погледу.

- Правосуђе је без утицаја, јер добија наметнуте процедуре и законе, као готов производ од политичара - Владе и Скупштине. Такође, ограничени смо просторно, кадровски, финансијски и опремом. За све што је потребно за несметано функционисање, правосуђе мора да добије сагласност од министара правде и финансија. С друге стране, редукцијом запослених отпуштено је 4.000 искусних радника, а уз стални раст броја предмета, са застарелом опремом, честом изменом закона и недостатком судских зграда немогуће је убрзати рад - објашњава Милошевићева, тврдећи да запослени у правосуђу, у поређењу са осталим радницима у јавном сектору, највише раде.

Милошевићева на крају подсећа да у правосуђу има око 14.000 запослених - судија, тужилаца и администрације - или два одсто од укупног броја запослених у јавном сектору.

С друге стране у Министарству правде за Данас кажу да су свесни тешког положаја запослених, те су због тога већ предузети кораци за побољшање њиховог стања исплатом стимулације, „која није велика, али је редовна“. Ипак, они напомињу да побољшање њиховог материјалног стања не зависи само од Министарства, већ и од других државних институција које се баве финансијама.

- Лоши услови и велика дуговања у правосуђу су наслеђени. Министарство се труди да те услове побољша и већ су обезбеђени додатни објекти којима ће се проширити смештајни капацитети првенствено у Београду (реновирање зграде бившег војнотехничког института у Катанићевој улици, реновирање зграде Аероинжењеринга), али се ради и на решавању проблема смештајних капацитета у целој Србији. Такође, прошле године издвојено је више од 70 милиона динара за набавку нове опреме, а значајан део буџета за 2014. намењен је побољшаћу техничких услова за рад правосудних служби - кажу у Министарству правде.

Упола ниже плате од полицијских

- Недопустиво је да запослени у правосуђу имају плату око 30.000 динара или педесет одсто нижу од запослених у јавним предузећима или полицији. Плата судије и тужиоца у основном суду, односно тужилаштву износи 99.000 динара и док обављају судијску функцију не могу да раде други посао јер је то неспојиво са правосудном функцијом. Сви заједно радимо у негативној клими и утисак је да се води јавна кампања против правосуђа, наводи Слађанка Милошевић.