Извор: Новости

Аутор: В. Црњански Спасојевић

Надлежним тужилаштвима прошле године прослеђене 123 пријаве о сумњивим финансијским трансакцијама. „Прљаве паре“ из пореске утаје и продаје дроге улажу у некретнине, грађевину и пензијске фондове

НАЈВИШЕ „прљавог новца“ у Србији потиче из корупције, пореске утаје и трговине дрогом, потврђено је за „Новости“ у Управи за спречавање прања новца. Током прошле године Управа је примила 630 извештаја о сумњивим трансакцијама и лицима од банака и институција које су по закону обавезне да је обавештавају. После анализе проследила је чак 123 информације надлежним тужилаштвима.

Годину дана пре тога примила је 811 извештаја, после чега је 112 информација проследила тужилаштвима, а 60 осталим надлежним органима.

- Према нашим подацима, у току је кривични поступак против 297 људи. До сада је у вези са кривичним делом прања новца донето 26 пресуда, од чега је 13 правоснажно - кажу у Управи.

Занимљиво је да је исти биланс Србија имала и пре годину дана, а до пре три године нисмо имали ниједну пресуду, мада Управа постоји већ више од деценију.

У овој институцији објашњавају да се начини прања пара константно мењају како се мењају и одговори државе на њих. Тако, ако банке морају да предузму низ мера да би упознале делатност свог клијента и пратиле његово пословање, и ако морају да обавесте Управу о свим неуобичајеним и сумњивим трансакцијама, логично је да ће „перачи“ тражити други канал где њихово понашање неће бити под будним оком.

ДОСТАВЉАЈУ ИЗВЕШТАЈЕУПРАВИ су обавезни да достављају податке о сумњивим трансакцијама: банке, мењачнице, инвестициони и добровољни пензијски фондови, лизинг куће, осигуравајућа друштва, брокери, организатори игара на срећу, ревизорска предузећа и лица која се баве поштанским саобраћајем.

- Покушаће да злоупотребе друге секторе попут сектора некретнина или кеш-интензивних делатности, у којима има доста готовине, као што су грађевина или угоститељство. Циљ сваког „перача“ је да створи привид легалног пословања и тако прикрије криминално порекло новца. Банке су увек веома рањиве, јер новац у највећем броју случајева мора да прође кроз банкарски сектор - објашњавају у Управи.

Новац се кроз банке пере, рецимо, тако што физичка лица уплаћују нелегални кеш на рачуне фирме на основу позајмица за ликвидност за проширење пословних активности или као позајмице за ликвидност које се трансферишу на друге фирме. Такође, физичко лице више пута улаже мање своте у фирму да би повећало свој оснивачки улог, а фирма се онда продаје купцу који је повезан са тим физичким лицем. Новац се може опрати и ако лице блиско организованом криминалу има хотел или кафану на чији рачун уплаћује кеш позајмице. Новац се затим користи за отплату хипотекарног кредита за куповину нових објеката или повећање обима пословања.

И док је пре 10 година приватизација била „мека“ за криминални капитал, у последње две године почели су паре да улажу у трговину племенитим металима, али и добровољне пензијске фондове. Једно време су чак подизали кеш са рачуна фирме да би наводно откупљивали воће, поврће, стоку, лековито биље, секундарне сировине, али је ово опало кад су забрањена плаћања у кешу већа од 15.000 евра.

Омиљене дестинације на које су сумњиве паре свих ових година одлазиле и одакле су се враћале као инвестиције биле су Кипар, Сејшели, Кајманска и Британска Девичанска острва, Лихтејнштајн. Криминолози кажу да су код нас паре „улагале“ и руска и италијанска мафија. Процене су да је у земљу ушло више од милијарду евра прљавог капитала.

Криминолог Златко Николић наглашава да је сан сваког „перача“ да плати порез, а проблем је само како да нађе начин да тај новац пласира у легалне токове:

- Овдашњим криминалцима то је олакшала дивљачка приватизација. У природи капитала је жеља да се оплоди, а овде се показало да улагачи нису имали намеру ни да оплоде новац, ни даље да инвестирају. Резултат је - на хиљаде радника без посла. Криминалци су на добитку чак и ако кроз процес прања изгубе трећину нелегалног капитала. Врло брзо то надокнаде кад новац уђе у законске токове.

У свету се годишње опере око 1.000 милијарди долара, а заплени само један одсто опраног новца.