Извор: Политика

Аутор: Александра Петровић

Судије ће бити одговорне и грађанима и држави: из свог џепа ће платити штету ако намерно одуговлаче суђења и крше људска права. – За теже дисциплинске прекршаје следи разрешење

Сваки од 2.898 судија у Србији знаће до краја децембра у којем ће суду радити од 1. јануара, каже за „Политику” Мирољуб Томић, председник Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа и заменик председника Високог савета судства.

У петак, 29. новембра, на седници Високог савета судства утврђени су јасни критеријуми на основу којих ће ВСС донети одлуке о премештају судија у нова 32 основна суда.

Први критеријум је добровољност, што значи да ће, на пример, у Горњи Милановац добровољно доћи судије из Чачка.

Тек ако не буде довољно добровољаца, примениће се следећи критеријум, а то је место пребивалишта, јер није логично да судија који живи у Прибоју ради у 35 километара удаљеном Пријепољу. Ако буде потребно, примениће се и додатни критеријуми – суд у коме је судија раније радио и дужина судијског стажа.

Судија ће моћи да буде премештен само у оквиру територије коју покрива онај суд у коме сада ради, а никако, на пример, из Суботице у Сурдулицу или из Београда у Сјеницу.

Када се сви распореде, ВСС ће видети у којим судовима нема довољно судија и расписиваће конкурсе. Према систематизацији, сви судови у Србији треба да имају укупно 3.056 судија.

– После тога, одмах ће бити расписани и конкурси за председнике свих виших, основних, привредних и прекршајних судова, као и за председника Апелационог суда у Новом Саду. Правосуђе је четири године у такозваном ве-де стању, што је апсолутно недопустиво. Значајна је новина што ће мандат председника суда трајати пет година, уместо досадашње четири, без могућности да буде поново биран на ту функцију. ВСС ће за све кандидате затражити мишљење од колегијума суда, резултате рада и оценити њихове организационе и стручне способности, па ће најбоље предложити за председнике – каже Томић.

Ново је и то да ће судови имати управитеље, који ће се бавити организационим пословима и набавкама, што ће председнике растеретити свих послова који немају везе са судовањем. Зграде у којима ради више судова имаће једног управитеља.

Томић не очекује да ће због примене новог сета правосудних закона од 1. јануара бити већих застоја у раду судова.

– Министарство правде и Високи савет судства у децембру ће урадити све што је потребно за оснивање нових судова, премештај судија и пресељења предмета. Све зграде нових судова биће у потпуности спремне за суђења. Грађани ће од јануара моћи да одлазе у судове и судске јединице у својим местима, где ће судије већ бити задужене њиховим предметима. Брже ће стизати до суда, судије ће бити равномерније оптерећене бројем предмета, а биће олакшан и рад јавних тужилаштава – каже Мирољуб Томић.

За грађане није важна само близина суда, већ и брзина судског поступка. Зато је изменама Закона о уређењу судова прописано да сваки грађанин може поднети суду захтев за заштиту свог права на суђење у разумном року, као и захтев за накнаду штете због повреде овог права.

Ако сматра да судија у Сенти одуговлачи са његовом парницом, грађанин може да поднесе захтев Вишем суду у Суботици, који ће утврдити да ли је повређено право на суђење у разумном року.

Законом је прописано да је поступак по оваквом захтеву – хитан. Захтев се подноси непосредно вишем суду, који доноси решење, на које је могуће изјавити жалбу, а о тим жалбама одлучиваће Врховни касациони суд у року од 15 дана.

– У случајевима када судија проузрокује штету незаконитим и неправилним радом, због повреде права на суђење у разумном року и кршења људских права, Република Србија ће грађанину исплатити штету из буџета, али држава може тражити од судије накнаду исплаћеног износа ако је штета учињена намерно. На захтев министра надлежног за правосуђе, републички јавни правобранилац је дужан да покрене парнични поступак пред надлежним судом за накнаду овако исплаћеног износа, по претходно прибављеном мишљењу Високог савета судства – објашњава Мирољуб Томић измене Закона о судијама.

Тако се успоставља одговорност судија, која треба да буде противтежа њиховој независности.

– Тиме је за све грађане Србије омогућена боља заштита једног од основних људских права, које је зајамчено Уставом. Циљ је да се смање или потпуно елиминишу предмети у којима би се судило неоправдано дуго и да се тако грађанима омогући бржа и ефикаснија правда, као и да судије лакше и ефикасније обављају свој посао. Нема дилеме да је важно доћи до квалитетне и правичне одлуке, али поставља се питање шта значи таква одлука ако стигне након пет, десет, 15 или 20 година и да ли се тиме задовољава правда – каже Мирољуб Томић.

Уколико судије неоправдано касне у изради одлука, неоправдано не заказују рочиште, одуговлаче поступке и праве друге теже дисциплинске прекршаје, и уколико због оваквих пропуста у раду судије дође до озбиљног поремећаја у вршењу судске власти, или нарушавања угледа и поверења у суд или дође до застаревања предмета, биће покретани и поступци за разрешење судија, наглашава Томић.

– Циљ је да се успоставе чврсти и јасни критеријуми за избор и напредовање судија, као и јасни механизми за утврђивање одговорности за нестручан и неквалитетан рад, јер само на тај начин може да се дође до правих резултата – до ефикасног и одговорног судства – закључује председник Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа.