Извор: EurActiv

Министарство привреде Србије објавило је радну верзију Нацрта закона о приватизацији којом је предвиђено да приватизација друштвеног и државног капитала у предузећима буде окончана до 31. децембра 2014. За предузећа која до тог рока не буду приватизована биће покренут стечајни или ликвидациони поступак. Предвиђено је да се приватизација спроводи продајом капитала или изузетно продајом имовине. Ако не буде купаца, спроводиће се поступак реструктурирања. Продаја капитала и реструктурирање спроводиће се докапитализацијом, заједничким улагањима, куповином капитала и поверавањем управљања уз поделу добити. До сада је друштвени и државни капитал продаван на аукцијама, тендерима и на берзи.

Како је објашњено, убудуће ће се приватизација заснивати на четири начела - стварање услова за развој привреде, обезбеђивање потпуне транспарентности и јавности, онемогућавање корупције и прања новца и формирање цене по фер и тржишним условима.

Приватизација ће се спроводити продајом капитала, а изузетно продајом имовине. Уколико нема купаца за понуђену фирму, спроводиће се поступак реструктурирања по правилима унапред припремљеног плана реорганизације.

Продаја капитала и план реструктурирања, како је поредложило Министарство привреде, могу се спроводити докапитализацијом, заједничким улагањима, куповином капитала и поверавањем управљања уз поделу добити. До сада је продаја друштвеног и државног капитала обављана аукцијама, тендерима и на берзи.

Одлуку о начину приватизације доносиће Министарство привреде, а на предлог Агенције за приватизацију, док ће Влада одлучивати о предузећима која су од посебног интереса за државу.

Продаја капитала спроводиће се јавним надметањем, након јавног прукупљања понуда. Највиша цена из писаних понуда представљаће почетну цену на јавном надметању, а минимално прихватљива цена износиће 70% процењене вредности капитала.

Докапитализација, која ће се спроводити кад је предузећу потребан обртни капитал, могућа је у новцу, а изузетно, на предлог купца, у стварима и правима, с тим да фер тржишну вредност процењује овлашћени ревизор у сладу с међународним рачуноводственим стандардима.

Вредност новчаног улога неће моћи бити мања од 50% укупног износа капитала предузећа које се докапитализује, а улагање ствари и права мораће да буде у функцији основне делатности предузећа.

Опцијом заједничких улагања у предузеће које је предмет приватизације предвиђен је рок који не може бити краћи од пет година. Уговорна страна уноси капитал који мора да буде већи од капитала предузећа, а добит се равноправно дели, као и ризици.

Поверавање управљања предузећем такође је на рок од најмање пет година, а награда за успешно управљање је од 5% до 20% нето остварене и наплаћене добити. Та опција је предвиђена за фирме које имају потребу за добрим менаџерима, који могу да привуку инвеститоре.

Купац капитала не може бити домаће правно лице које послује у друштвеном власништву, као ни физичко лице које се показало као несавесан власник раније приватизованих предузећа, осуђивано је или се против њега води судски процес због почињених кривичних дела.

У надметању за куповину предузећа у Србији неће моћи да учествују ни страна правна лица којима управљају домаћа правна и физичка лица, као ни она са оф шор дестинација.

Новцем од продаје друштвеног капитала намириваће се повериоци, а од остатка 50% ће се издвајати за финансирање реструктурирања и развоја привреде у Србији, односно привреде у Војводини ако је предузеће на терирорији Покрајине.

Од преосталог дела 10% ће се уплаћивати Републичком пензијско-инвалидском фонду, 5% фонду за реституцију, колико је намењено и финансирању инфраструктуре локалних самоуправа, док је 30% предвиђено за друге намене, али није наведено које.

У случају продаје државног капитала после намирења поверилаца преостали новац користиће се за подстицање привредног развоја, а од продаје предузећа из сукцесије за спровођење споразума о сукцесији бивших земаља СФРЈ.

У садашњем Закону о приватизацији прописано је кривично дело само ако одговорно лице у предузећу које се приватизије да нетачне податке садржане у програму приватизације, а предлог Министарства привреде је да кривично дело убудуће постоји и када су дати неистинити или непотпуни подаци о имовини и обавезама предузећа.

Предложено је да након ступања на снагу новог закона о приватизацији престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа предузећа која се приватизују и та права прелазе на заступника капитала.

До именовања заступника капитала, директор обавља функцију вршиоца дужности заступника капитала. Агенција има обавезу да у року од 30 дана од дана ступања на снагу закона именује заступника капитала и поднесе пријаву регистру привредних субјеката.

Директор може Агенцији поднети писмо о заинтересованости за именовање на место заступника капитала.

За заступника капитала може бити именовано лице које има лиценцу заступника капитала. Министарство привреде доноси правилник којим се утврђују критеријуми и мерила за стицање лиценце заступника капитала у року од 30 дана од дана ступања на снагу новог закона.

Именовани заступници капитала су дужни да у року од шест месеци након доношења правилника добију лиценцу заступника капитала.

Како је раније најављивано, нови закон о приватизацији требало би да буде усвојен до краја ове године, а ступио би на снагу осмог дана од објављивања у ,,Службеном гласнику”.