Извор: EurActiv

Министарство културе и информисања објавило је 7. августа, на свом сајту, нацрте закона о електронским медијима и јавним сервисима о којима ће бити спроведена јавна расправа. Нацртом закона о јавним медијским сервисима предвиђено је да у Србији постоје два јавна сервиса - Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, а уместо претплате, уводи се њихово финансирање из буџета. Међутим, Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Центар за унапређивање правних студија (ЦУПС) затражили су 8. августа од Министарства културе и информисања да повуче из јавне расправе нацрте закона јер како се тврди, њих није радила радна група Министарства задужена за израду медијских закона.

Јавна дебата биће одржана у Новом Саду 27. августа, 29. августа у Крагујевцу и 3. септембра у Београду. После завршетка јавних расправа, закон се упућује Влади Србије која ће га предложити Скупштини Србије на усвајање.

Поред буџетског финансирања, јавним сервисима дозвољено је, као и до сада, да се финансирају од реклама, других сопствених прихода, попут концерата и изложби, као и преко међународних фондова.

Представници Министарства културе најавили су раније да ће буџетско финансирање јавних сервиса трајати две године.

Како је наведено у нацрту закона, финансирање ће бити обезбеђено на основу уговора који на годишњем нивоу закључују Влада Србије и медијски сервис до 30. јуна текуће године за наредну годину.

Обезбеђење средстава из буџета не сме утицати на независност медијског сервиса, пише у нацрту закона.

У случају трајне неспособности плаћања или презадужености јавног сервиса, за његове обавезе солидарно одговара држава Србија.

Јавни сервис дужан је да води одвојено рачуноводство за пружање услуга јавног медијског сервиса и за комерцијалне делатности, тако да се у пословним књигама одвојено исказују приходи, расходи и пословни резултати.

Установа јавног медијског сервиса дужна је да истинито, потпуно, непристрасно и благовремено информише јавност о чињеницама, догађајима и појавама у земљи и иностранству који су од интереса за јавност.

Јавни сервис је такође дужан је да обезбеди да европска дела независних продуцената учествују са најмање 10% у укупном годишње објављеном програму, од чега половина тих дела мора бити произведена од стране домаћих независних продуцената.

У делу који се односи на заштиту конкуренције наводи се да установа јавног медијског сервиса политиком цена не сме да спречава, ограничава и нарушава тржишно надметање. Наглашено је да је забрањено снижавати цене услуга испод нивоа тржишних цена и приликом прибављања права на пренос спортских догађаја понудити цену која је изнад тржишне цене.

Покрајинска установа јавног медијског сервиса има статус правног лица, наводи се у закону.

Закон о електронским медијима

Нови закон о електронским медијима требало би да замени досадашњи Закон о радиодифузији, а нацртом су између осталог предвиђене надлежности и овлашћења Републичке радиодифузне агенције, као и обавезе емитера.

Нацртом закона предвиђено је да електронски медији могу бити јавни сервиси, комерцијалне станице и станице невладиног сектора.

Медијска удружења незадовољна

,,Нацрт закона о електронским медијима стављен је на јавну расправу иако радна група Министарства за израду медијских закона није завршила рад на овом законском тексту”, наводи се у саопштењу Независног удружења новинара Србије и Центра за унапређење правних студија.

НУНС и Центар за унапређење правних студија навели су и да је Нацрт закона о јавним медијским сервисима стављен на јавну расправу, иако се ,,без имало двоумљења може оквалификовати као текст који је противан Уставу Србије и свим највишим стандардима који се односе на статус и делатност јавног сервиса”.

,,Правно-политички гледано, чини се као да је Нацрт закона о јавном медијском сервису писао неко ко уопште не разуме природу јавног сервиса и његов однос према потреби задовољења јавних интереса у сфери информисања”, пише у саопштењу.

Чињеница је да радна група Министарства за израду медијских закона није аутор Нацрта закона о јавним медијским сервисима, додаје се у саоспштењу.

НУНС и ЦУПС захтевају од Министарства да обавести јавност ко је и по чијем налогу писао Нацрт закона о јавним медијским сервисима, јер је недопустиво да се закони од највећег значаја за демократски поредак ,,пишу у тајности”.

Те две организације саопштиле су и да пред Србијом и даље стоји обавеза да целокупну област јавног информисања, укључујући и област електронских медија и јавних сервиса, уреди у складу с највишим европским стандардима и то на транспарентан начин, у оквиру јавне демократске размене мишљења свих оних који су непосредно заинтересовани за садржину тих прописа.