Извор: Дневник

Аутор: Ј. Јаковљевић

Грађани који траже правду пред судом и даље се највише жале на дуго трајање поступака, показују подаци о притужбама поднетим на рад судова. У последња три месеца Апелационом суду у Београду поднете су 232 притужбе, при чему је за стотну утврђено да су основане док о 41 није решено.

Београдски Апелациони суд је лане утврдио да су основане чак 402 притужбе, од укупно 961 које су том суду биле поднете у току године. Мирјана Пиљић из Апелационог суда у Београду каже за „Дневник“ да се највећи број притужби односи на дуго трајање поступка.

– Странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе на рад суда када сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав недозвољен утицај на његов исход – каже Мирјана Пиљић. – Притужбу је могуће поднети како председнику суда на чији рад странка има примедбе, тако и председницима свих виших судова под које потпада тај суд, као и председнику Високог савета судства и министру правде.

Странка која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року има могућност да се притужбом обрати председнику суда, који је дужан да, уколико утврди основаност притужбе, предузме мере на које је овлашћен законом за убрзање поступка. У складу с упутствима Апелационог суда, истиче Мирјана Пиљић, сви судови који потпадају под надлежност тог суда имају обавезу да, када утврде основаност притужбе на дуго трајање поступка, прате поступање у том предмету све до његовог правноснажног окончања и по потреби предузимају мере за његово убрзање, чиме се избегава и обраћање странака Уставном суду Србије, као и Европском суду за људска права.

– Приликом разматрања притужби на дуго трајње поступка, гледа се од тренутка када је поднета тужба или било који други иницијални акт, у зависности од природе спора, односно рад свих судова који су поступали у конкретном предмету. Највећи број основаних притужби није истовремено основан и на поступање судија који су задужени предметом на који се притужба односи, али јесте основан са становишта, на пример, дугог трајања поступка – објашњава Мирјана Пиљић

По њеним речима, међу основаним притужбама има и појединих поднетих на рад судских писарница, кад писарница неког суда пропусти да попише поднесак странке у спис предмета већ га стави у такозвани шкарт па га због тога судија не види и не достави другостепеном суду на одлучивање по жалби.

– Има притужби у којима странке наводе субјективан осећај о томе како се судија опходи према њима, да не уноси у записник све што су хтели да кажу. Међутим, ако странка није користила своје процесно овлашћење да стави примедбу на записник, не може се утврдити да ли је притужба основана. Наиме, кад се по притужби тражи изјашњење судије, он оповргне наводе странке и тврди да нису тачне изјаве сведока, тако да Апелациони суд практично има само две противречене изјаве и не може да утврди да ли је притужба основана па то за нас није ни неоснована ни основана притужба – објашњава Мирјана Пиљић.

Примедби има и на судске писарнице

По званичним подацима Апелационог суда у Београду, за последња три месеца, кад је реч о притужбама на рад првостепених судова који потпадају под надлежност тог суда, највише – 24, односи се на поступке пред Првим основним судом у Београду и 12 поводом предмета пред Вишим судом у Београду. 

И у току 2012. године Апелационом суду је поднето највише притужби везаних за поступке који се воде пред Првим основним судом – 104, од којих је 21 оцењена као основана, а поводом процеса пред Вишим судом у Београду било је 78 притужби, од којих је 25 оцењено као основане.