Извор: EurActiv

Европска унија је забинута због спорог доношење медијских закона у Србији и позива на убрзање тог реформског процеса јер би се свако даље одлагање негативно одразило на медије, рекао је 26. јуна шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони (Луца Бианцони). Он је у расправи о медијској реформи у Србији рекао и да ЕУ охрабрује власти да наставе без одлагања са повлачењем из власништва у медијима и да сматра да је претплата модел који треба задржати за финансирање јавних сервиса. У расправи на скупу је оцењено да медијска реформа увелико касни и да многа кључна питања за функционисање медија нису решена, као и да нема политичке воље за суштинске промене.

,,Овом приликом морам да нагласим да смо помало забирнути због спорости у процесу доношења (медијских) закона”, рекао је Бјанкони на конференцији ,,Медији између транзиције и европских реформи” који су организовали Центар за спољну политику и Француски институт.

Бјанкони је рекао да је било планирано да се нацрт закона о јавном информисању нађе пред владом у јуну, што, како је навео, сада вероватно неће бити могуће, а у парламенту у септембру. Он је додао да је то у односу на рокове из акционог плана за Медијску стратегију кашњење од готово годину дана не рачунујући и девет месеци колико је процес био у застоју због одржавања избора и формирања владе.

,,Наша је жеља да се овај процес убрза колико је то могуће пошто медијска ситуација није нимало ружичаста ни у финансијском ни у професионалном погледу”, рекао је он и додао да је медијска сцена у Србији тешко погођена економском кризом и да би свако даље одлагање реформи утицало негативно на медије и запослене у медијима.

Он је као једно од питања на чијем решавању Европска унија инсистира у медијској сфери, навео власничку трансформацију медија, односно повлачење државе из власништа у медијима. Према његовим речима, у те медије се годишње слије око 20 милиона евра из разних буџет а такве субвенције битно нарушавају принципе конкуренције, док медије доводе у завистан положај од извршне власти.

,,Наше очекивање је да ће нови медијски закони уредити ову област и створити једнаке услове за све. Због тога је ЕУ снажно подржала опредељење државе да се повуче из власништва у медијима и ми је охрабријемо да без одлагања настави у том правцу”, рекао је он.

Како је истакао, прелазак на пројектно финансирање од јануара 2014, спровођење јавних и транспарентних конкурса доступних медијима под истим условимама и престанак буџетског субвенционисања су од изузетне важности за увођење реда на медијској сцени.

Задржати претплату

Он је рекао да и Делегација ЕУ у Србији с пажњом прати дискусију о јавним сервисима, односно о моделима њиховог финасирања и истакао да су незаивсност и објективност јавних сервиса међу најважнијим приниципима у земљама ЕУ.

,,Имајући у виду искуства појединих земља који су са система претплате прешле на директно буџетско финансирање, наша препорука је да се не опредељује за тај модел”, рекао је он.

Бјанкони је рекао да такав модел може да доведе до смањења независности јавних серивса, јачања политичких утицаја на уређивачку политику и финансијске заивсност и несигурности с обзиром на буџетски дефицит.

Уместо тога, треба унапредити и осавременити систем претплате и учинити га ефикаснијим, рекао је Бјанкони и додао да је претплату могуће допуњавати буџетским средствима само у ограниченом периоду док се не успостави стабилан и ефикасан систем наплате претплате.

Истакао је и да грађани морају постати свесни да плаћањем прептлате утичу на слободу јавног серивса.

Проблем цурења информација

Бјанкони је критиковао ,,цурење информација из полиције, праосуђа и државних установа уопште у поједине медије”, наводећи да се неретко у медијима појављују и стенограми са саслушања особа осумњичених за нека кривична дела или које су само под истрагом.

,,Оваква пракса, а имамо утисак да је у питању нешто много озбиљније од истраживачког рада новинара, битно нарушава кредибилитет судства и истражних органа”, рекао је он.

Таквом праксом, упозорио је, нарушавају се и људска права и претпоставка невиности, а то је и вид притиска на судство и незаивсност истражног процеса. У неким случајевима нарушава се и приватност и поверљивост личних података које у медије ситжу из државне установе која је зауџена да штити њихову поверљивост, додао је Бјанкони.

,,Овакве медијске игре налазе се на граници кривичног дела и не постоји интерес јавности који би тако нешто оправдао”, рекао је он.

Бјанкони је указао и на праксу коришћења власништва у медијима за инструментализацију, односно злоупотребу медија за промоцију личних интереса и обрачуне са противницима.

,,Све то говори у прилог томе да у Србији има простора за реформе, да се морају увести чвршћи стандари у рад државних органа који не смеју бити злоупотребљени за стицање политичких поена и дискредитацију противника”, рекао је он.

Бјанкони је рекао и да има много простора за реаговање регулаторних и саморегулаторних тела, новинарских удружења и јавности уопште на непримерен медијски садржај.

Он је рекао да се придружује недавном апелу заштитника грађана Саше Јанковића који је упозорио да се захукталом таблоидизацијом медијског простора крше људска права, урушава владавина права, девалвира борбу против корупције и умањује поверење у институције.

Бјанкони је истакао да је медијска реформа ,,високо на европској агенда ЕУ у Србији” и подсетио да је ЕУ издвојила и знатна средства за спровођење медијске стратегије и закона који у тој области треба да се усвоје.

Пектовић: Опредељени смо за европске стандарде

Министар културе и информисања Србије Братислав Петковић рекао је на скупу да ће држава у оквиру придружавања ЕУ ,,осигурати законске и подзаконске оквире за равноправни тремтан медија и њихово, ничијим утицајима оптерећено деловање”. Петковић је истакао да пуна слобода деловања медијске сфере у складу са европским и светским стандардима не сме бити доведена у питање.

,,Не треба очекивати да ће се постојеће стање у медијима Србије брзо изменити али ће, имајући у виду искуства других држава, промене постепено утицати на консолдацију овог дела јавног живота земље”, рекао је Петковић.

Француски амбасадор у Београду Франсоа-Гзавије Денио је рекао да да се развој реформе медија у Србији пажљиво прати и указао на поједине недостаке у медијској области и планиране кораке. Како је навео, ЕУ ће пажљиво пратити осетљиво питање конкуренције на тржишту, укључујући статус Тањуга, а као један од кључних проблема у медијској сфери издвојио је питање транспретности власништа.

Денио је рекао да се често дешава да се реформе добро припреме а да се следећој влади остави да је спроведе и нагласио да треба прекинути са таквом праксом, посебно јер Србија већ годину дана има статус кандидата и треба да ускоро, најкасније у јануару, почне и преговоре о чланству.

,,Потребне су добре и стабилне реформе а не само обећања”, нагласио је он и додао да ЕУ нема правну тековину у области медија али да има више добрих пракси које могу бити корисне за Србију.

Денио је критиковао кашњење у дигитализацији и изразио спремност Француске да подржи рад Комисије за истраживање убиства новинара.

Шефица одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији Драгана Соломон оценила је да се реформа медијске области у Србији налази у фази почетка ,,грађевинских радова”, да је времена мало и да држава мора да што пре донесе стратешку одлуку и добро размисли о моделу приватизације медија.

Секулић: Нема више времена

Директор Новинске агенције Фонет Зоран Секулић је рекао да је време за медијску реформу потрошено и издвојио је три групе проблема - драстично кашњење медијске реформе, непознаницу какав ће нацрт закона о јавном информисању бити дат на усвајање и врло лошу економску ситуацију.

Он је изразио бојазан да ће се због кашњења у усвајању медијских закона одложити и престанак директног буџетског финансирања и прелазак на пројектно финансирнаје медија, планиран за 1. јануар 2014. године. ,,Ова куповина времена целу причу полако из стручних и медијских вода - како се тема медијских реформи приближава влади и скупштини, уводи у политичке воде”, додао је Секулић.

Он је рекао да се ни три месеца од завршетка јавне расправе не зна која је верзија нацрта закона о јавном информисању актуелна. Секулић је рекао да би представници струке требало да се још једном састану са представницима Министарства културе и информисања следеће недеље пре него шта нацрт закона оде прво на услагашавање другим министарствима а затим и на седницу владе.

Он је упозорио да се због спорог процес реформи у области медија може десити да поједини медији не дочекају бољи нормативни оквир за рад.

Марковић: Одсуство политичке воље

Директорка Новинске агенције Бета Љубица Марковић оценила је да је касно али да ,,можда никада није прекасно” за неки бољи законски оквир за медије, као и да је непроцењива штета већ учињена у портеклих 13 година.

Марковићева је навела да је српско медијско законодавство непотпуно, контрадикторно и застарело а да је дефинисање нових закона мукотрпан процес са променљивим резултатом.

,,Хармонизација са европском регулативом тешко напредује и само уз стални притисак и условљавање”, рекла је она и додала да се лако одустаје од реформи и да нема политичке воље да се ствари заиста промене.

,,Неизбежан је утисак да политичка класа жели и очекује да ствари у сфери медија буду чисте и једноставне - с једне стране послушни медији, с друге, утицајне групе и појединци, и држава као партнер” рекла је она.

Марковићева је рекла да нема никакве промене у систему финансирања медија, наводећи да Бета и Фонет улажу већ годинама протест због неравноправног положаја Танјуга.