Извор: Политика

Аутор: А. Петровић

Приступ суду морају имати сви, а многи грађани не могу да приуште стручну помоћ адвоката, сматра Уставни суд. – Лаичко заступање створиће страховит проблем са ефикасношћу рада судова, каже председник Адвокатске коморе Србије

Уставни суд Србије прогласио је неуставном одредбу Закона о парничном поступку, која прописује да странке пред судом мора да заступа адвокат. Таква одредба грађанима ограничава право на приступ суду, које не сме бити условљено или отежано, наводи се у образложењу одлуке Уставног суда Србије.

Иницијативу за оцену уставности ове одредбе поднело је више грађана, синдиката и удружења.

- Одлука Уставног суда значи да сада свако правно способно лице може да заступа и представља пред свим државним органима и установама свако друго физичко или правно лице, укључујући и самог себе, иако није адвокат, нити правник – каже један од подносилаца иницијативе, Душан Младеновић из Винче. Сматра да се тако укида ''адвокатски монопол''.

Оспорена одредба престала је да важи даном објављивања ове одлуке у „Службеном гласнику”, што значи да од 5. јуна грађани више нису обавезни да у парницама ангажују пуномоћника из редова адвоката.

Иако сматра да је у поступцима пред вишим судским инстанцама грађанима неопходна стручна правна помоћ, Уставни суд оцењује да у парничним поступцима пред првостепеним судовима грађани морају имати слободу да сами изаберу ко ће их заступати и да ли ће уопште ангажовати правног заступника.

Одредба члана 85. Закона о парничном поступку оцењена је неуставном јер намеће обавезу парничним странкама да морају имати пуномоћника из редова адвоката, независно од сложености поступка. Суд указује да законско наметање обавезе ангажовања адвоката – дискриминише грађане по основу имовног стања.

„У већем броју иницијатива изнети су лични или лично познати примери да је особа водила парницу самостално или уз помоћ пријатеља, а да сада због имовног стања не може да приушти адвоката, а због болести, непокретности, старости није у могућности да лично предузима радње и стога губи свако право на заштиту пред судовима у парничном поступку”, наводи се у образложењу одлуке Уставног суда.

Указано је и на „несразмерне и неоправдано високе трошкове адвоката у једноставним поступцима”.

Устав гарантује грађанима право на правну помоћ, а то право подразумева обавезу државе да правну помоћ учини доступном, образлаже Уставни суд, али истовремено прозива државу због чињенице да још није донет закон о бесплатној правној помоћи.

Одлука Уставног суда практично значи да сада свака правно способна особа може да заступа и представља пред свим државним органима и установама свако друго физичко или правно лице, укључујући и самог себе, иако није адвокат, нити правник. Многи сматрају да се на овај начин укида адвокатски монопол.

Оваква одлука изазвала је, међутим, запрепашћење у стручној јавности и сада представља још једну примедбу Европске комисије, каже Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије.

У члану 67. Устава Републике Србије пише: „Правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом.”

– Ова одредба стоји у Уставу због грађана, а не због адвоката – истиче Ђорђевић.

Уколико нису у могућности да плате адвоката, држава је дужна да грађанима из буџета обезбеди компетентну правну помоћ, али још немамо закон о бесплатној правној помоћи и закон о медијацији.

– Уставни суд је вратио лаицизам у правно заступање, а то значи да чича Пера из Доњег Буњишта може да заступа комшију пред судом, јер тврди да познаје право боље од адвоката. Тако може и да наплаћује услуге, а да не плаћа порез. Лаичко заступање створиће страховит проблем са будућом ефикасношћу рада судова. Јер, суд је дужан да поучи оне који немају довољно правног знања, што пружа и широке могућности за надриписарство и корупцију – наглашава председник Адвокатске коморе Србије.

Он оцењује да ће оваквом одлуком Уставног суда бити нанета велика штета грађанима и да је то корак уназад у борби за ефикаснију правду.

– Уставни суд је одлучио против Устава и против једног од основних људских права на стручно заступање пред судом, што је претпоставка за остваривање права грађана на фер суђење у разумном року – истиче Ђорђевић.

Овде је неуставном проглашена одредба Закона о парничном поступку, што значи да у свим парницама грађани не морају имати адвоката, већ могу и сами да се појаве пред судом. Када је о кривичним поступцима реч, окривљени морају имати браниоца који је адвокат.

У многим земљама прописано је да за најтежа кривична дела, запрећена најстрожим казнама, окривљене могу заступати само адвокати који имају најмање пет или најмање седам година искуства у кривичним поступцима.