Извор: Дневник

Аутор: Ј. Јаковљевић

Зацртану реформу правосудног система Србије, која се као део Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ заснива на пет кључних начела: независност, непристрасност и квалитет правде, ефикасност, стручност и одговорност, у наредних пет година ће, на основу нове стратегије, спроводити стручна комисија од 15 чланова и исто толико заменика, као и пет радних група с укупно 70 чланова. То је предвиђено новом Националном стратегијом реформе правосуђа у периоду од 2013. до 2018. године.

За спровођење појединачних начела и циљева стратегије задужене су радне групе за: независност, која има десет чланова, непристрасност (18), стручност (13), одговорност (12) и ефикасност (17 чланова). Нова стратегија, наглашено је, представља наставак реформских активности постављених стратегијом за период 2006 – 2013. године, а следи фаза „прецизног дефинисања“ усвојеног правног оквира, институционално и професионално јачање капацитета.

Реформске мере, како се наводи у стратегији, теже успостављању оптималне мреже правосудних органа, јачању независности и одговорности правосуђа, у циљу јачања владавине права, демократије и враћања поверења у правосудни систем. Међу приоритетима је стварање услова за решавање предмета у разумним роковима, отклањање узрока неажурности, као и решавање заосталих предмета, чији број је последњих година у судовима опште и посебне надлежности већи од три милиона.

Оцењено је да се мора, што хитније, „спровести широк спектар мера које ће, већ у кратком периоду који покрива стратегија, дати осетне резултате на пољу краћег трајања судских поступака. Између осталих, ту су и мере које би требало да судије и тужиоце растерете обављања вансудских административних послова, који, како је утврђено анализама, смањују време које им остаје на располагању за обављање судијског, односно тужилачког посла. Стратегија планира да се обезбеди да сваки судија, тужилац и заменик тужиоца има помоћника, који би, у великој мери, преузео обављање нагомиланог административног посла.

Предвиђено је, такође, да се обаве анализе везане за ситуације одлагања суђења: о најчешћим разлозима, као и о евентуалној одговорности учесника за одлагање у смислу одуговлачења поступка.

Стручне асоцијације указивале су, међутим, на то да су у последњих 13 година на трајање суђења утицале и честе измене закона, због којих је огроман број поступака и по два-три пута формално враћан на почетак, као и да су те измене неретко биле разлог за одлагање суђења. Из правосуђа је предочавано да ни је добро ако се законичесто мењају, као и да суђење мора да се одложи ако нису испуњени прописани процесни услови за одржавање. Рочиште се одлаже у случају недоласка окривљеног, браниоца, спречености тужиоца, због болести неког од учесника у поступку, промене браниоца, недоласка предвиђених сведока.

Проблем је и то што одлагање повећава трошкове јер одложени претрес кошта тек упола мање од одржаног. Обично судије приликом одлагања суђења одмах закажу нови термин, а понекад, због специфичних околности, суђење буде одложено и на неодређено време. Примера ради, у једном поступку је, још у децембру 2010, суђење одложено на неодређено време да би вештаци обавили економско-финансијско вештачење, које ни после две и по године, до данас, није завршено.

Има случајева да се рочишта одлажу и два-три пута узастопно пре него што суђење уопште почне, тако да понекад прође и више од године од ступања оптужнице на правну снагу до првог отварања главног претреса. Рецимо, у једном процесу, од укупно шест заказаних главних претреса, чак четири су одложена.