Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Стратегија реформе правосуђа у Србији достављена је Скупштини Србије на усвајање, рекао је 21. јуна у Палати Србија државни секретар у Министарству правде Данило Николић, изразивши наду да ће тај документ бити усвојен до 1. јула и то ,,у изворном облику”. Према његовим речима, битно је да се Стратегија "приоритетно стави на дневни ред". Стручна јавност међутим и даље није сагласна око неких основних питања попут улоге законодавне и извршне власти у одабиру носилаца правосудних функција као и њихове контроле.

,,Очекујемо да Стратегија буде усвојена у изворном облику”, јер је резултат рада ширег круга субјеката и представаља ,,шири консензус за проналажење решења” за решавање стања у правосуђу.

,,Стање је лоше, треба га исправљати и лечити”, рекао је Николић, које указао да ће спровођење стратегије надзирати посебна комисија ,,чији ће прерсонални састав бити неполитичан” и да ће се надзор обављати периодично.

Амбасадор Холандије Лоренс Токвинс - који је као и Николић говорио на скупу ,,Припремање правосуђа Србије за будућност” - оценио је да је упућивање Стратегије у скупштинску процедуру ,,добар корак у правцу” стварања функционалног, ефикасног, квалитетног и независног правосуђа, што је ,,битно за грађане, враћање поверења у правосуђе, за развој демократије и приступање Европској унији”.

Токвинс је рекао да је српско правосуђе ,,у озбиљним искушењима” због ,,недовољне предвидивости поступања у сличној врсти предмета”, због дужине трајања поступака, проблема са приступом градајана правосуђу, бесплатном правном помоћи и недовољног поверења јавности и грађана у правосуђе.

Према његовим речима, поглавља 23 и 24 из приступних преговора која се тичу правосуђе ,,јесу приоритет за Србију и њене грађане који желе независно правосуђе, подобно да делотворно штити грађане и привуче инвеституре”.

Међутим, иако су поглавља важна, ,,реформа праводусја је нешто што има сопствену вредност”, додао је Токвинс.

Амбасадор Немачке Ханс Вилхем је рекао да ће та земља наставити да подржава Србију на пољу реформе правосуђа и указао да је он као правник свестан значаја тог питања за будуће приступање Србије Унији.

Вилхем је изразио оптимизам у погледу спровођења правосудне реформе, јер ,,из различитих углова долазе сигнали да се оне спроводе”. Међутим, додао је он, у реформе треба укључити и представнике цивилног друштва али и странака, уз укључивање јавности.

Према његовим речима, нове власти су ,,очигледно схватиле шта је био проблем у реформи правосуђа” која је почела 2006. године, али да је реализација ,,и даље велики изазов”, и да проблеми попут стручног усавршавања особља и преоптерећености судова морају да се решавају.

Вилхем је рекао да приватни извршитељи као нова правосудна професија ,,доста добро напредују”, али је указао да би било добро да се, због растерећивања судова и остваривања владавине права ,,види напредак и на плану јавних бележника”, који још нису почели да раде.

,,Мора и једно и друго да се укључи”, рекао је немачки амбасадор.

Подељена мишљења

Домаћи и страни правни стручњаци постигли су у Београду сагласност о важности смањења улоге парламента у одабиру судија, док су мишљења око учешћа министра правде у раду правосудних институција остала подељења.

Изборни члан Државног Већа тужилаца Србије Бранко Стаменковић навео је да се од 11 чланова у Већу, девет бира вољом народних посланика.

Он се на скупу ,,Припремање правосуђа за будућност - како осигурати успешну примену нове Стратегије за реформу правосуђа?” заложио за контролу судства, али и да се три гране власти - законодавна, извршна и судска - морају одвојити.

Предлог Националне стратегије за реформу правосуђа која је у скупштинској процедури предвиђа да се народна скупштина искључи из процеса избора правосудних функција, као и да не буде представника законодавне и извршне власти у Високом савету судства и Државном већу тужилаца.

Стратегија такође предвиђа пуну независност правосуђа у буџетским овлашћењима.

Гласови против

Адвокат Дусан Братић оценио је да изузимање парламента из избора судија изазива „несношљиву правну нелагоду, а уколико би се тај предлог усвојио - ,,демократија би се враћала уназад”.

„Остане ли решење да се изопшти народно представништво из избора судија које се први пут бирају или чланова Високог савета, ствара се апсолутна самоуправа и негира се апсолутно начело владавине права будући да нема равнотеже и поделе власти”, навео је Братић.

Министарка правде Румуније од 2004. до 2007. године Моника Луиза Маковеј заложила се за потпуно искључење Народне скупштине Србије из постављања судија и тужилаца.

„То је колективно тело које нема ту врсту одговорности, осим на изборима”, упозорила је она.

Маковеј је додала да ће „доћи време када ће неки од њих (народни посланици) бити предмет истрага” због чега креатори реформе у Србији не треба да ,,желе да посланици учествују у одабиру судија”.

Она се међутим није сложила са одредбом Стратегије која предвиђа и изузимање извршне власти и предложила да би министар правде Србије требало да буде члан Високог савета судства због контроле рада тог тела.

„Не можете да функционишете изван свих других власти. Високи савет судства и Веће тужилаца су такође колективна тела која немају никакву одогорност. Немојте ићи у другу крајност да само судије у тужиоци одлучују”, упозорила је Маковеј.

Бивша румунска министарка правде је такође критиковала предлог у стратегији који предвиђа финансијску независност судства наводећи да судије и тужиоци нису обучени да управљају буџетима.

,,Немојте им дати сва овлашћења ођедном. Ако један део овлашћења ураде добро, дајте им још”, предложила је она.

Различита искуства у региону

На скупу је истакнуто да у региону нема јединствене праксе кад је реч о избору председника судова.

У Словенији се парламент изјашњава о предложеним кандидатима за судије, али је избегнуто ,,непримерено политичко уплитање”, навео је министар правосуђа Словеније Алеш Залар.

,,Слованчки парламент никада није одбио ниједан предлог који је долазио од већа правосућа чиме је успостављена парламентарна традиција. Не знам да ли се то може постићи у Србији”, рекао је Залар.

Према мишљењу саветника у Високом судском тужилачком вјећу Босне и Херцеговине Свена Мариус Уркеа, министар правде не треба да буде члан Савета због превелике моћи, већ неки високи државни службеник који представља министарство.

Он је међутим оценио је да се укључивање извршње власти не може избећи јер је у Србији извршна власт ,,врло снажна”.

Скуп седми Европски правни и политички форум ,,Припремање правосуђа за будућност - како осигурати успешну примену нове Стратегије за реформу правосуђа?” организовао је ГИЗ Пројекат за правну реформу.