Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Судови у Србији решили су прошле године око 18% мање предмета него 2011. године, а примили су и 11% мање предмета, показао је извештај Врховног касационог суда о раду свих судова. У прошлој години било је 1,6 милиона нерешених старих предмета, готово за петину више него 2011, а највећи проценат старих у односу на укупан број предмета у раду имају основни судови. Резултати су указали и да и даље велики проблем представља неједнака оптерећеност судова бројем предмета.

Вршилац дужности председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је 18. априла представљајући извештај да постоје предмети који нису решени, а стари су више од 40 година.

,,Најстарији предмет по датуму иницијалног акта примања се налази у Вишем суду у Београду и он датира из 1971. године”, рекао је Милојевић и додао да и у Апелационом суду у Београду постоје предмети који нису решени већ три године.

У извештају се наводи да је укупно прошле године било 1,6 милиона нерешених старих предмета, што је готово 19% више него 2011. године.

Највећи проценат старих предмета у односу на укупан број предмета у раду имају основни судови, чак 45%, што је десетак одсто више него у 2011.

Ситуација у апелационим и вишим судовима је боља, тако да у Апелационим судовима чека 18% старих предмета, док је у Вишим судовима око 13%.

Анализа показује и да су судије основних судова неједнако оптерећене бројем предмета, тако да грађани немају једнак приступ правди.

Просечан прилив предмета у основним судовима креће се од 31 до чак 179.

Милојевић је рекао да су ,,ово само бројке” и да очекује да ће се ситуација у правосуђу значајно поправити пријемом нових судија и успостављењем адекватне мреже судова и тужилаштава.

,,Високи савет судства (В С С) је после одлуке Уставног суда изабрао на сталну судијску функцију 556 судија, од којих је 500 већ ступило на функцију. Њиховом интеграцијом ситуација ће сигурно бити боља, али без рационалне мреже судова неће бити ефикаснији”, оценио је Милојевић.

Предлог закона о мрежи судова је тренутно у скупштинској процедури и очекује се да ће почети да се примењује у јуну ове године.

Законом ће бити омогућено без сагласности судија њихово премештање и упућивање у било који суд.

Милојевић је рекао да нема разлога за бригу што ће се то радити без сагласности судија пошто ће, како је навео, због мањег броја судија већина остати на својим позицијама.

,,Сигурно неће бити драстичнијих промена. Колико сам начуо, највише се брину судије из Апелационих судова, а видите да фали 20-так судија само у суду у Београду, тако да је мало извесно да ће неко бити измештен”, казао је Милојевић.

Он је рекао да очекује проблеме око промена надлежности код Виших судова који су предлогом Закона о уређењу судова добили малу апелацију, односно да суде по основу жалбе за предмете за које је запрећена казна до пет година затвора.

Милојевић је прецизирао да је планирано да виши судови добију надлежности и за кривична дела која су по висини казне била за основне судове, а међу тим делима су злоупотреба службеног положаја и злоупотреба положаја одговорног лица.

,,Ту ће бити проблем како наћи судије за Више судове. Вероватно ће судије из основних судова бити премештени у виши суд, а мислим да се нико од судија неће за то бунити”, навео је Милојевић.

Милојевић је на представљају извештаја о раду судова рекао и да је В С С изгубио кредибилитет.

,,Сувишно је причати да је В С С изгубио кредибилтет. В С С и Државно веће тужилаца (ДВТ) су у извештајима ОЕБС-а и Делегације ЕУ у Србији наведни као кључни проблеми у реформи правосуђа”, рекао је Милојевић.

Милојевић је поновио да је он више пута тражио од изборних чланова В С С да из личних, моралних и стручних разлога поднесу оставку.

,,Да би неко од чланова В С С био смењен, њега прво мора да продложи неко од чланова, па да онда сви изгласају тај предлог, који касније иде пред Скупштину Србије”, објаснио је Милојевић.

В С С има Савет од 11 цланова. Стални чланови Савета су министар правде, председник надлежног одбора Скупштине Србије и председник Врховног касационог суда, док осам чланова бирају и постављају посланици. Од тих осам изборних чланова, шест су судије.

Стручњаци и међународна заједница изнели су раније да је В С С најодговорнији за неуспелу реформу правосуда 2009. године, а посебно за лош реизбор судија. Једна од критика је била да судије нису биле вредноване.

В С С је 17. априла на свом сајту објавио нови предлог критеријума и мерила за вредновање судија, по којем су квалитет, квантитет и посвећеност вршењу судијске функције, основа за њихово вредновање.

Како је објаснио Милојевић, тај предлог је на јавној расправи која ће трајати до 30. априла. Коначна верзија критеријума и мерила биће готова до краја маја, али, како је указао, тада неће почети и вредновање њиховог рада.

,,Неће вредновање почети сада, судије нису ни знале за правила, некима је повећана норма. Они су радили по мерилима из 2005-06. године. Не можемо сада, 'на пола утакмице', да имамо нова правила, то је за убудуће и после успостављање мреже судова”, казао је Милојевић.

Навео је да су посебно повећане норме у материји основних судова где је највеће "загушење", односно уместо досадашњих 14 предмета по судији, предвиђају се 22 предмета.