Извор: Данас

Аутор: М. Стојановић, Л. Валтнер

Београд- Нацрт стратегије за борбу против корупције за период од 2013. до 2018. има добру и чврсту основу, међутим неопходно је даље прилагођавање тог документа, наводи се мартовској радној верзији коментара Европске комисије на стратегију у који је Данас имао увид.

Комисија поздравља назначену политичку вољу за нулту толеранцију у борби против корупције. У том контексту ЕК се слаже с оценом да је потребно изменити и унапредити постојећи законски оквир, али сматра да има и додатног простора за унапређења општег квалитета законодавства. Између осталог ЕК изражава спремност да помогне Србији уколико буде желела да покрене процес такозваног хоризонталног скрининга законодавног система после почетка преговора о придруживању ЕУ.

ЕК указује да се циљеви из стратегије у највећој мери односе на измену законодавног система, али да недостаје начин за спровођење тих циљева. У делу о циљевима и принципима стратегије наводи се да се мора јасније дефинисати општи принцип у складу са којим треба да делују државне власти, као и друге релевантне институције и организације укључене у превенцију и борбу против корупције. У том контексту се сугерише пример Хрватске.

Комисија указује да Нацрт стратегије нема пратећи акциони план у којем би требало прецизирати начине на који Србија планира да оствари циљеве из стратегије. Имплементација Нацрта и спровођење антикорупцијске политике у целини захтеваће несметану сарадњу између свих владиних тела, агенција и министарстава, наводи Комисија. Србији се замера што није анализирала све пропусте из спровођења претходне стратегије, јер би се на тај начин идентификовали јасни приоритети и показало на који начин визија борбе против корупције може бити остварена у Србији.

У делу који се односи на политичку корупцију се наводи да је општи опис прецизан, али да треба додатно појаснити специфичне циљеве. Комисија оцењује да су изостављена важна питања као што су спољна контрола политичких субјеката и етички кодови за политичке субјекте. Изостављено је и питање нелегалног богаћења, а део који се односи на сукоб интереса треба да буде јаснији и амбициознији.

Комисија истиче да државне службенике треба бирати на објективан начин према способностима и да не треба игнорисати потребу за адекватним платама и социјалним правима. Истовремено, треба унапредити систем надзора њиховог рада.

Комисија наводи да је веома важно додатно оснажити систем санкција који се односи на злоупотребе у јавним набавкама, јер су оне велики извор системске корупције у држави. Препоручује се и јачање улоге скупштинских одбора у надгледању процеса. У коментарима се напомиње и да нису јасно прецизирани циљеви који би водили успостављању веће координације између владиних тела на националном и локалном нивоу у борби против корупције.

Комисија поздравља то што је стратегија обухватила и медије, али указује да је потребно боље дијагностификовање овог сектора. Као проблеми истичу се мањак транспарентности власништва у медијима и утицај на уређивачке политике. ЕК наводи да је потребно веће укључивање приватног сектора у борби против корупције, а као пример за остваривање тог циља се наводи увођење јачих мера за борбу против сиве економије.

Поздравља се и истакнута потреба за унапређењем заштите узбуњивача уз опаску да се предуго чекало на то, као и да је потребно осмислити краткорочни акциони план у том домену.

Судство да буде независно од политике

Када је реч о правосуђу, ЕК наводи да није добро што у овој стратегији није повучена паралела са стратегијом о реформи правосуђа, јер су та два процеса неодвојива. Замера се и то што није поменуто да судство треба да буде независно од политичког утицаја.