Извор: EurActiv

Стручна јавност са нестрпљењем очекује акциони план који ће прецизирати како ће се у пракси спроводити стратегија за борбу против корупције од 2013. до 2018. У ресорном министарству објашњавају да су већ формиране фокус групе од којих се очекује да дефинишу активности за више области које су посебно ризичне за појаву корупције у Србији. Аналитичар Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Саша Ђорђевић указује на неколико "пропуста" у нацрту стратегије као што су ограничена улога цивилног сектора, нејасноће у деловима текста који се односе на полицију, као и непомињање европских фондова као извора из којих ће се финансирати спровођење стратегије.

Министарство правде и државне управе Србије објавило је половином марта радну верзију нове стратегије за борбу против корупције, а јавна расправа о нацрту одржана је 21. марта 2013. године. Акционим планом за испуњавање препорука ЕУ било је предвиђено да се Стратегија и Акциони план за њено спровођење усвоје у првом кварталу односно до краја марта 2013. године.

Фокус групе за израду акционог плана чиниће чланови радне групе за израду стратегије и еминентни стручњаци из 10 области обухваћених стратегијом. Те групе ће разрадити препоруке из стратегије у погледу активности, рокова, надлежних органа, ризика и циљева који се желе постићи, навели су у Министарству правде и државне управе за ЕурАктив Србија.

Такође, током израде нацрта акционог плана, Министарство ће организовати низ трибина у свим релеватним институцијама као што су Правни факултет, Клинички Центар Србије, Привредна комора Србије итд.

Након што буде направљен текст нацрта акционог плана за спровођење стратегије биће организована јавна расправа.

Коначни предлози и стартегије и акционог плана биће такође послати на мишљење релевантним међународним институцијама, да би били упућени Скупштини Србије на усвајање у јуну 2013. године.

Нејасноће и примедбе

Истраживач у Беогардском центру за безбедносну политику Саша Ђорђевић указао је на неколико добрих и лоших страна нацрта стратегије из перспективе ове невладине организације која се бави унапређем безбедности у Србији.

,,У нацрту стратегије је улога цивилног сектора ограничена. Више се говори о подршци организацијама цивилног друштва од стране државе него стварном учешћу тих организација у борби против корупције”, приметио је Ђорђевић.

Како оцењује, ,,занимљиво је да се сарадња ограничава на то да ће држава дати новац организацијама ради реализације одређених пројеката”.

Са друге стране, као позитивно Ђорђевић оценује критеријуме које је држава поставила кад је реч о организацијама са којима ће сарађивати у борби против корупције.

,,Допада ми се идеја да ће држава сарађивати само са организацијама које имају дефинисане етичке кодексе и планове интегритета, али није добро да се та сарадња врти искључиво око тога коме ће држава дати новац”, додао је он.

Коментаришући делове стратегије у вези са корупцијом у полицији, Ђорђевић као позитивно истиче чињеницу да су аутори приметили двоструку улогу полиције - као учесника у борби против корупције и као извора корупције.

Оно што је, међутим, нејасно је препорука о формирању посебне организационе јединице која би требало да повећа капацитете полиције у борби против корупције.

,,Кад се формира посебна организациона јединица, поставља се питање да ли ће се та јединица борити против корупције или ће радити обуке како би се повећали капацитети полицијских службеника за борбу против корупције”, казао је Ђорђевић.

Он сматра да је стратегија требало више да инсистира на формирању јединственог система унутрашње контроле који је сада ,,расцепкан на више организационих јединица” које се баве и борбом против корупције у полицији и спречавањем злоупотребе полицијских службеника.

Саша Ђорђевић такође сматра да су у нацрту стратегије скрајнуте санкције за корупцију у редовима полиције а примат дат јачању интегритета односно моралних вредности полицијских службеника.

,,Још смо ми у раном ступњу развоја реформе полиције да би се говорило о балансу интегритета и санкција”, казао је он.

За Ђорђевића је такође необично да се у нацрту стратегије не спомињу претприступни фондови ЕУ иако је Министарство правде иницијатор пројекта који се бави борбом против корупије у здравству, просвети, полицији и правосуђу.

,,Биће велики проблем наћи новац за спровођење стратегије и ово је шанса је да се стратегија увеже са пројектом”, закључио је Ђорђевић.