Извор: EurActiv

Чланице Европске уније корупција кошта 323 милијарде евра годишње или три пута више него што се раније процењивало, показује нови извештај којим је нарушен ,,имиџ” Европе као предводника у борби са корупцијом. Процењена цена корупције је на нивоу готово трећине предложеног буџета ЕУ за 2014-20. а истраживањем се доводи у питање и уверење да чланство у ЕУ доприноси смањењу корупције. Земље ЕУ подељене су у четири категорије према ризику и могућностима за борбу са корупцијом.

Извештај Херти школе управе (Хертие Сћоол оф Говернанце), приватног универзитета из Берлина, и Бертелсман фондације (Бертелсманн Фоундатион) показује да је права цена корупције у ЕУ далеко изнад 100 милијарди евра, на колико је до сада процењивана. Њихово истраживање указало је и на везу између корупције и буџетских дефицита у ЕУ, посебно у Грчкој и Италији.

Стопа корупције рачуната је тако што је Данска, која је најмање корумпирана земља ЕУ, узета као референтна тачка за процену укупних губитака чланица Уније.

,,Скандалозно је што су цифре знатно више него што смо раније мислили”, истакао је члан буџетског комитета Европског парламента Јенс Гајер (Геиер).

Гајер је за EurActiv.com казао да нови податак показује да су ,,корупција и преваре крупан проблем чланица ЕУ”.

Врх леденог брега

У истраживању су доведени у везу корупција власти и низак ниво убирања пореза, као и буџетски мањкови, што све може да помогне да се објасни садашња економска ситуација у Грчкој и Итаљи.

Ауторка извештаја, професорка Херти школе Алина Мунђиу-Пипиди (Мунгиу-Пиппиди) рекла је да укупна сума до које се дошло у истраживању доказује да су институције ЕУ потцењивале цену корупције.

,,Као што се види из извештаја, једна од најважнијих последица корупције су економски проблеми који се повезују са малим прикупљањем пореза и високим буџетским дефицитима”, нагласила је Мунђиу-Пипиди на конференцији у Европском парламенту 9. априла.

Резултатима новог немачког истраживања доводи се у питање и распрострањено веровање у позитивне ефекте чланства ЕУ на корупцију.

Тако Шпанија, Грчка и Италија показују назадовање у борби са корупцијом, судећи према индексу корупције, упркос чињеници да су већ дуго чланице ЕУ.

,,Да ли европеизација заиста помаже управи? Па, Италија и Грчка су много назадовале последњих година. Дакле, изгледа да не помаже да се унапреди управа”, нагласила је Мунђиу-Пипиди.

У Европском парламенту је истакнута озбиљност ситуације а Мунђиу-Пипиди је казала да је то ,,само врх леденог брега” и најавила нове податке.

Неоткривене грешке

Гајер је навео да више од 60% финансијских грешака контролни системи чланица ЕУ не открију што, према његовим речима, указује да чланице морају да преузму одговорност за исправно управљање буџетом ЕУ.

,,Комисија све чешће зауставља средства чланицама због корупције, само о томе не говори много у јавности. Проблем је што заиста недостају предводници у борби против корупције у чланицама ЕУ”, нагласио је Гајер.

Према прописима ЕУ, Европска комисија и Парламент не могу да се мешају у то како региони и чланице троше средства али могу да их позову на одговорност због могућих малверзација.

,,Потребан нам је европски јавни тужилац. То је једини начин и прилика за ЕУ да боље заштити своје финансијске интересе и да се бори са корупцијом”, рекао је на конференцији Гајер.

Франциска Брантнер (Франзиска) из групе Зелених у Европском парламенту истакла је се појавила веза између корупције и слабљења привредног раста додајући да фондови ЕУ могу да буду важан фактор који води до корупције у Европи.

,,Ја сам у буџетском комитету и борим се за бољу контролу - ми контролишемо цифре али не увек и суштину”, казала је Брантнер.

Највећи и најмањи ризик

Немачки институти су земље ЕУ поделили у четири групе према ризику од корупције и расположивим оруђима за борбу.

У првој групи су земље са најмањим ризиком од корупције, са добром контролом и само повременим коруптивним делима која се правовремно откривају и решавају. Ту групу чине Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Француска, Немачка, Ирска, Луксембург, Малта, Холандија, Шведска и Велика Британија.

Другој групи припадају земље које су изградиле механизме за одбрану од корупције али још не побеђују у тој борби. То су: Естонија, Литванија, Мађарска и Кипар.

У трећој групи су земље са малим ресурсима и слабим оруђем за борбу против корупције - Италија, Шпанија, Португалија, Словенија и Словачка. Наводи се да је у тим земљама криза деловала као важан борац против корупције јер су средства пресушила а тиме и прилике за корупцију.

Четврту групу чине земље са највећим ризиком од корупције и бројним приликама за корупцију уз слабу заштиту од те пошасти друштва. Чине је Пољска, Чешка, Летонија, Бугарска и Румунија.

У извештају се наводе и подаци из ранијих истраживања који показују да 47% Европљана сматра да је корупција у њиховим земљама повећана у последње три године при чему за коруптивно понашање 57% криви политичаре а 47% задужене за јаване набавке.