Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Радна верзија Нацрта закона о јавном информисању, који је израдила радна група Министарства културе и информисања, предвиђа прелазак медија са буџетског на пројектно финасирања, и повлачење државе из свих медија.У Нацрту се и дефинише шта је јавни интерес с обзиром да је један од кључних циљева Стратегије развоја система јавног информисања Републици Србији до 2016. године утврђивање јавног интереса у области јавног информисања. Јавни интерес представља остваривање права јавности да буде информисана и он се остварује путем медија. До сада важећи Закон о јавном информисању донет је пре десет година.

Ова радна верзија биће предмет јавне расправе у уторак, 5. марта, у Новом Саду. Како је најавила Мисија ОЕБС у Србији, у расправи ће бити представљени предлози нових законских решења чије је доношење, до краја марта 2013, предвиђено Медијском стратегијом Владе Србије из септембра 2011. године.

Дебати у Скупштини Војводине ће присуствовати представници државе и покрајине, новинарских удружења и медијских организација, јавних радио-дифузних сервиса, националних, локалних и регионалних медија и медија који извештавају на језицима националних мањина.

Како се наводи, слободан развој независних, професионалних медија и медијског система треба да омогући најшире задовољавање потребе грађана Србије, без дискриминације, за информацијама и садржајима из свих области живота: политике, привреде, културе, уметности, образовања, екологије, спорта, разоноде.

У јавном интересу је да се обезбеде разноврсни и квалитетни медијски садржаји за све појединце и друштвене групе: професионалне, старосне, образовне, као и све мањинске групе: етничке, религијске, језичке, односно групе са посебним потребама, пише у Нацрту.

Нацртом је предвиђено да поједини медији од 1. јануара 2014. године пређу са директног буџетског финансирања на систем пројкетног, конкурсног финасирања.

Пројектно финасирање којим се обезбеђује остваривање јавног интереса у области јавног информисања ,,отворено” је не само за осниваче регистрованих медија, већ и за све медије, односно издаваче медија који су уписани у регистар медија, правна лица која су регистрована за производњу медијских садржаја, пише у Нацрту.

Предложеним одредбама предвиђена је и ограничена могућност директног финансирања.

Како се наводи, средства намењена за непосредно додељивање, ограничена су на пет одсто од укупно обезбеђених и расподељених средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања у једној календарској години.

Диркетно финансирање је могуће само ако носилац пројекта, без сопствене одговорности у роковима расписаним јавним конкурсом, није могао да поднесе пријаву на конкурс.

У погледу повлачења државе из власништва над медијима, предвиђено је да издавачи медија, ни непосредно ни посредно, не могу бити Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у претежном делу у државној својини или које се финансира из јавних прихода.

Изузетак су установе које пружају аудио и аудио-визуелне услуге јавног медијског сервиса, медији чији су оснивачи савети националне мањине, када је Република издавач медија за потребе информисања становништава на Косову, као и када се као издавач медија појављује Универзитет чији је оснивач Република, односно аутномна покрајина.

Предложеним одредбама је установљен регистар медија који води Агенција за привредне регистре. Према образложењу, сврха регистра је да омогући читаоцима, слушаоцима и гладаоцима да изграде сопствено мишљење о веродостојности и поузданости информација.

У делу Нацрта о медијској концентрацији наводи се да концентрација није а приори недозвољена, али да подлеже одређеним ограничењима.

Недозвољено обједињавање ће постојати у случају обједињавања оснивачких права на две или више дневних новина различитих издавача чији тираж прелази 50% од укупно продатог тиража дневних новина на подручју Србије у периоду од једне календарске године.

Недозвољена концетрација постојаће и у случају обједињавања оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача, које пружају аудио, односно аудиовизуелне медијске услуге, чији удео у слушаности, односно гледаности прелази 35 одсто укупне слушаности, односно гледаности у зони покривања у периоду од једне године.

Случајеве прекомерног обједињавања решаваће, како је предвиђено, републички орган надлежан за заштиту конкуренције, у поступку којим се уређује заштита конкуренције.

Предложено је да закон буде донет по хитном поступку.