Извор: Вечерње Новости

Аутор: Љиљана Бегенишић

Шта је актуелна власт урадила на поправљању реформе правосудног система коју је спровела претходна влада. Успех је повратак нереизабраних судија и тужилаца, измена неких закона и припрема стратегије

У ОБЛАСТИ реформе правосуђа, за седам месеци, колико је прошло од формирања нове владе, учињени су позитивни помаци. Измењени су неки важни закони. Код Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву усвојене су одређене допуне, како први пут изабране судије и тужиоци не би остали без посла. Промењен је Кривични законик за који су поједини стручњаци тврдили да је био веома лош, кренуло се за израдом националне стратегије за реформу правосуђа... Један од најважнијих корака је и враћање на посао нереизабраних судија, по одлуци Уставног суда Србије.

Али с обзиром на то да је ова област била високо на листи приоритета нове владе, поставља се питање да ли су могли да се повуку и јачи потези.

У Министарству правде, службено нам је речено да започете промене у правосуђу захтевају време. Из тог разлога није било дубоких резова, који би накратко дали резулате. Приоритет је квалитет, што подразумева системске промене - речено нам је у Министарству правде.

- Влада јесте почела силовитом брзином, толико брзо да смо јој и ми као струковно удружење сугерисали да су рокови које је поставила за реформу правосуђа сувише кратки - каже за ,,Новости” Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије. - Наиме, 31. августа формиране су радне групе за израду 12 закона, а рок да се то заврши био је 15. октобар. А онда се процес успорио и Министарство правде нам је тек почетком октобра послало смернице како да мењамо законе, па је рок од десатак дана да их завршимо био неразумно кратак. Министарство је уважило, да ли наше, или иностране сугестије, па смо добили додатно време. Али од тада смо имали само један састанак средином децембра. А онда је Друштво судија од Министарства добило нове верзије закона које нису урадиле радне групе, а не знамо ко их је радио.

БОЉЕ ЈЕДАН АПЕЛАЦИОНИ СУД

ПРОФЕСОР Шкулић сматра да би уместо четири апелациона суда (у Беогараду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу) требало да постоји само један за целу Србију а са више одељења: - То је потребно због што јединственије судске праксе која је сада испарцелисана на четири одвојена простора, што носи и бројне практичне проблеме. На пример, Панчево, које је поприлично велики град и ближе је Београду него многи званични делови престонице, припада Апелационом суду у Новом Саду.

Бољевићева сматра да најважнији успех јесте повратак нереизабраних судија и тужулаца на посао, мада каже да је проблематичан начин на који су враћени, јер Врховни савет судства није ставио ван снаге своје раније одлуке о престанку судијске функције, иако му је то Уставни суд наложио. 

Она, иначе, веома оштро критикује Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Брине је што Министарство правде наставља да ради и доноси стратешке одлуке са овим институцијама чији састав, по њој, мора да се промени.

Милану Шкулићу, професору београдског Правног факултета, у реформи правосуђа урађено је доста. И Шкулић као успехе наводи то што су започете измене важних закона, од којих су неки имали крупне грешке концепцијске природе, посебно Законик о кривичном поступку који је био скандалозан.

У Министарству правде сматрају да је важно што је отпочела израда Националне стратегије за реформу правосуђа. Такође, потписивањем међународних уговора и споразума, долази до усаглашавања домаће праксе са европском у борби против корупције и организованог криминала. Усвојене су измене и допуне Кривичног законика у који су унете и препоруке ГРЕКО комитета Савета Европе у вези са борбом против корупције.

Министарство је, у последња три месеца прошле године, организовало јавне расправе. На тим расправама, стручна јавност имала је могућност да директно учествује у изради предлога измена и допуна закона.

Крајем прошле недеље у Београду су били високи представници Венецијанске комисије који су дали мишљење и препоруке на измене три организациона правосудна закона - Закон о уређењу судова, Закон о судијама и Закон о јавном тужилаштву. Њихов општи утисак био је позитиван. У току је и израда Националне стратегија за реформу јавне управе, као и Национална стратегија за борбу против корупције.

Драгана Бољевић додаје да треба што пре изабрати председнике судова, јер ниједан суд у Србији нема председника, сви су у в. д. стању. Напомиње и да је овај посао требало да се уради крајем 2010.

ВАЖНОСТ ПРАВОСУДНЕ АКАДЕМИЈЕ

У МИНИСТАРСТВУ правде као важно наводе јачање улоге Правосудне академије, као механизма како се од дипломираног правника постаје судија или заменик јавног тужиоца.

- Првих 20 полазника положило је завршни испит 4. и 5. фебруара на Правном факултету у Београду, а већ у марту би могли да буду бирани на изборима за судије, заменике тужилаца и судије прекршајних судова. Академија се похађа две године. То је нова институција у Србији, која ће дипломцима омогућити неопходна теоријска и практична знања. Засада похађање ове установе није обавезно, али даје предност.