Извор: Данас

Аутор: Милена Д. Миликић

Београд- Високи савет судства неће иницирати преиспитивање достојности судија које су одлукама Уставног суда Србије враћене на посао, јер су „одлуке Уставног суда Србије коначне и о томе се неће расправљати“. То је за Данас изјавила потпредседница Високог савета судства Мирјана Ивић, која је објаснила да је ВСС навео разлоге због којих поједине судије нису биле реизабране и због чега су недостојне обављања судијске функције, али да Уставни суд то није уважио.

Подсетимо, током реформе правосуђа коју је 2009. године спровела претходна власт без посла је остало више од 800 судија, јер их Високи савет судства није реизабрао. Међутим, одлукама Уставног суда Србије на посао су враћене све судије које су уложиле жалбу, више од 600. Они који се нису жалили на одлуке ВСС-а у међувремену постали адвокати или су прешли границу за старосну пензију. Међутим, међу судијама које су враћене на посао било је и оних који су имали више од 200 нерешених предмета, али и судија против којих је поднето више кривичних пријава због примања мита и корупције. Као главне кривце за овај проблем саговорници Данаса наводе Високи савет судства, који није у предвиђеном року донео подзаконски акт за оцењивање рада судија, али и Уставни суд Србије, који је неселективно све судије поново вратио на њихова радна места.

Слободан Хомен, посланик ДС и некадашњи државни секретар Министарства правде, каже за Данас да су у овој ситуацији парламенту, али и скупштини „везане руке“, јер се према закону на одлуке Уставног суда Србије не може уложити жалба.

- Уставни суд Србије је направио грешку, јер је све судије неселективно вратио на посао и није водио рачуна о доказима који су јасно указивали на разлоге због којих нису били реизабрани. Међу њима било је судија који су имали велики број застарелих предмета, судија које су за вишеструке повратнике примењивали најблаже казне, али и оних који су на слободу пуштали криминалце за које је постојало много релевантних доказа, наглашава Хомен.

Како овакве судије не би наставиле да раде свој посао и како правосуђе не би губило на квалитету, Хомен наводи два могућа решења, а то је покретање дисциплинског поступка од Високог савета судства, али и подношење иницијатива за разрешење судије, које покрећу грађани.

- Сваки грађанин који сматра да је радом таквог једног судије био угрожен и да правда није задовољена има право да покрене иницијативу за разрешење, а Високи савет судства мора да поступи по тој иницијативи. Постоје списи, пресуде и јасна судска документа која указују да поједине судије нису радиле у складу са моралним и законским начелима, напомиње Хомен.

Са друге стране, Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, истиче да је главни кривац за овај проблем Високи савет судства, који ни три године од реформе правосуђа није донео подзаконски акт за оцењивање рада судија, а самим тим нису одређени ни органи који би то спроводили, као ни сам поступак.

- Друштво судија Србије није орган који треба да проверава рад судија. Међутим, на нашу иницијативу у Закон о судијама уведена је одредба дисциплинске одговорности, као и систем вредновања рада судија. Међутим, Високи савет судства још није донео подзаконски акт којим би био оцењиван рад судија, а рок им је одавно истекао. Због тога није ни могао да буде вреднован рад судија сваке године, као што је требало да буде, напомиње Бољевићева.

Према њеним речима, 900 судија, који су били уведени у рад, за три године од реформе правосуђа ниједном нису „оцењивани“, иако је њихов рад требало да буде вреднован већ три пута.

- Због тога ми и не можемо да кажемо да ли је неко добар или лош судија. Поједине судије за које је Високи савет судства имао доказе и које су одлукама Уставног суда Србије враћене на посао суспендоване су и против њих се очекује покретање дисциплинског поступка - каже Бољевићева.

Ивошевић: На реду је ВСС

Зоран Ивошевић, бивши судија ВСС, каже за Данас да је већина судија који су враћени на своја радна места то заслужили, али да постоје и они који су својим радом „загадили правосуђе“. Према његовим речима, Високи савет судства може и без постојања приговора или притужбе да покрене дисциплински поступак и поступак за разрешење судије. „Међутим, колико ми је познато, Високи савет судства још ниједном није искористио ту могућност. Уставни суд Србије није разматрао приговор сваког судије посебно, већ је одлуку о њиховом враћању на судијску функцију донео због катастрофалних грешака у реизбору“, указује Ивошевић. Он додаје да је реформа правосуђа уназадила правосуђе и да су поједине мере које спроводи нова власт позитивне.