Извор: Данас

Аутор: Љ. Буквић

Београд- За три године, откад постоји, конверзија права коришћења грађевинског земљишта у право својине готово да тапка у месту. Ако изоставимо неколико експресно окончаних поступака, међу којима је најконтроверзнији пример у коме је Мишковићева Делта реал добила без икакве доплате земљиште на атрактивној локацији на Новом Београду, и одмах потом доспела на европску листу 24 спорне приватизације, готово да се на прсте могу пребројати фирме које су успеле да савладају компликовану процедуру.

Истина је да су критике стручне јавности биле жестоке и због саме могућности за конверзију уз надокнаду, сматрајући да је направљена тако да би задовољила прохтеве тајкуна. Наиме, већина фирми које су имале (не)срећу да се налазе на добрим локацијама, продате су у приватизацији или стечају а циљ купаца углавном није био покретање производње, већ трговање некретнинама. При том, земљиште на коме су се налазиле, по претходним законима водило се као право коришћења и није ушло у, по правилу мизерну, цену по којој је фирма продата. Али, нови власници Законом о планирању и изградњи из 2009. добили су могућност да уз надокнаду то грађевинско земљиште преведу у својину. Оливер Дулић, у чијој је надлежности и мандату та могућности и уведена, признао је да је урађено толико да се може свести на ниво „статистичке грешке“. Ни сада процес не иде баш као „по лоју“, па је питање, да ли ће конверзија претрпети само неке измене, бити укинута и шта би у том случају било са онима који су то право већ искористили и земљиште уписали као своју имовину?

Помоћница министра грађевинарства Александра Дамњановић, једна од ауторки тог закона, каже за Данас да конверзија иде „споро и лоше“ и да ће „свакако бити предмет измена“ а додаје и да у Министарству немају тачне податке колико је захтева предато и решено јер је то у надлежности општинских и градских служби које немају обавезе да им их достављају.

На питање да ли ће конверзија уз накнаду бити укинута (о чему је причала и бивша али и садашња власт) Дамњановићева напомиње да то „неће зависити од Министарства“, већ да ће бити „консензус свих чланова“.

Председник Мреже за реституцију Миле Антић каже за Данас да је мало тога урађено и да број решених захтева може да се прикаже у промилима. Према подацима Мреже, укупно је предато 19.017 захтева, од тога највише у Београду (5.162) и Новом Саду (1.980). Колико је новца легло на име накнада за конверзију Антић каже да не зна тачно, али да је највећи износ, 150.000 евра, платило прошле године предузеће Напред.

- Конверзија је једна велика пљачка у којој држава поклања приватницима национализовано земљиште. То је суштина - истиче архитекта Махмуд Бушатлија за Данас.

Он каже да нема смисла да неко добије бесплатно земљиште само зато што је на њему купио неко предузеће које је мало или нимало платио. Држава би сада требало да, напомиње наш саговорник, обештети оне чије је то земљиште било пре национализације. Бушатлија тврди да је Закон усвојен без претходне јавне расправе са свега три или четири усвојена подзаконска акта од укупно 60.

- Био је то наручен закон, усвојен под притиском тајкуна. Поента је да Дулићев закон треба укинути, дато земљиште одузети и све вратити у пређашње стање - напомиње Бушатлија. Оваквим потезима, истиче он, држава само показује страним инвеститорима да не може да им да гаранцију да ће заштитити њихово земљиште јер не може да заштити ни своје.

Сличне оцене поводом Закона који омогућава конверзију изнели су и у Савету за борбу против корупције. Чланови Савета, којим је председавала Верица Бараћ, оценили су да је „конверзија права коришћења на грађевинском земљишту у право својине на начин на који је дефинисана актуелним Законом, један од најочигледнијих примера спреге између крупног капитала и извршне власти, којом се законом стварају услови за системску корупцију“.

Случај Делта реал

У извештају Савета за борбу против корупције од априла прошле године изнето је Решење о конверзији Секретаријата за имовинско-правне послове ГУ Београда, којим је предузећу ДелРеал 1 признато право својине на земљишту у државној својини без обавезе плаћања накнаде. У саопштењу Савета се наводи да је земљиште добијено 2001. ради изградње пословно-производног објекта у блоку 53 на Новом Београду, уз обавезу плаћања накнаде за комунално опремање земљишта. Земљиште, иако су премашени рокови за изградњу објекта на њему, ипак није одузето од корисника, а усвајањем Закона о планирању и изградњи омогућено им је чак конвертовање у право својине. Закон је предвидео да се за конверзију плати тржишна вредност умањена за трошкове прибављања земљишта, што је тада било, према процени Пореске управе, готово 40.000 динара по квадратном метру. Међутим, вештак је проценио да квадратни метар кошта 5.359 динара. У образложењу вештака стоји да је цена таква јер то земљиште „има много мањи коефицијент изграђености и може се поредити са парцелама дуж ауто-пута Е70 и Е 75“. Међутим, у Делта рил естејту су пре неколико месеци рекли да „ниједно решење за конверзију уз накнаду нису добили“, и да су „поштујући закон и уредбе предали захтеве за сво земљиште које је стечено кроз приватизацију, извршни или стечајни поступак“.

Промили

Према подацима из јуна ове године у Београду је поднето 1.085 захтева за конверзију, а позитивно је решен 31 захтев. Новије податке нисмо успели да добијемо јер нам, упркос вишедневном инсистирању, из градског Секретаријата за имовинско-правне послове одговори нису стигли. „За територију Новог Сада поднето је 336 захтева за конверзију са накнадом, од тога су због различитих проблема, ненадлежности, неисправне документације одбијена чак 292 захтева, а решено свега 19“, каже помоћница начелнице за имовинско правне послове у градској управи Бранислава Баљошевић. У Чачку је од почетка примене Закона предато 169 захтева, од тога је решено седам конверзија уз накнаду, а без накнаде 19, док је 59 одбијено.