Извор: Политика

Аутор: Душан Телесковић, Драгутин Минић

Седамнаест кривичних пријава Савета за борбу против корупције (Фото Д. Јевремовић)

Око 300 полицијских инспектора из 12 градова у Србији проверавају обимну документацију Савета за борбу против корупције о 24 приватизације које је Европски парламент означио као спорне и затражио њихову проверу. У тој резолуцији, Европски парламент позива Србију да одмах „прегледа контроверзну приватизацију и продају 24 предузећа за које је Европска комисија изразила сумњу у легалност”. Европски парламент је затражио у истој тачки да Србија скине ознаку „државна тајна” с документације ових спорних случајева, а све у складу са „европским стандардима”.

Није тајна да је Европска комисија у Европском парламенту означила као спорне те 24 приватизације на основу података и извештаја Савета за борбу против корупције Владе Србије. Није непознато и да су то случајеви које је Савет испитивао годинама уназад (неки случајеви налазе се одавно и у тужилаштвима), као и да је већина оних који се спомињу у овим документима демантовала исте наводе, тврдећи да неке ствари једноставно не одговарају истини.

„Политика” подсећа на ова 24 случаја, о којима смо иначе и извештавали ранијих година. Подаци које објављујемо не прејудицирају било чију кривицу. Једноставно, полицајци и тужиоци задужени за рад на овим случајевима проверавају све наводе и, уколико прикупе доказе за своје сумње, предмет ће завршити пред судом који ће на крају крајева дати оцену о нечијој кривици или невиности.

1.Сартид

Иако се „Сартид”, односно продаја смедеревске железаре, води на списку спорних приватизација, она се не може назвати приватизацијом, јер је „Сартид” продат из стечаја. По многима, до тог стечаја није ни требало да дође, а ако је већ дошло требало је да се организује продаја имовине из стечаја и омогући конкуренција. Ипак, „Сартид” је продат непосредном погодбом за 23 милиона евра „Ју-Ес стилу”, док су дугови који су се процењивали на 1,7 милијарди долара (по оцени Савета за борбу против корупције) пренети на државу. Америчка компанија „Ју-Ес стил” је на тај начин добила комплетну нову и стару железару, која се налази на 300 хектара земље, три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу (инвестиција вредна 150 милиона долара), смедеревску луку од регионалног значаја, слободну царинску зону у Смедереву на површини од 21 хектара, фабрику креча у Кучеву, као и низ других некретнина. Американци су прошле године напустили железару, а држава сада тражи новог купца.

2.Југоремедија

Могућа корупција и пранје новца (Фото Ђ. Ђукић)

„Југоремедију” је 2002. године на аукцији купио Јовица Стојановић Нини, иако је у том тренутку био на Интерполовој потерници. Уследила је вишегодишња борба радника за раскид приватизације, протести, штрајкови глађу, привођења, сукоби... Када је приватизација раскинута, предузеће су преузели мали акционари.

Продаја 42 одсто акција „Југоремедије” је једини познат случај у ком је Агенција искористила законско овлашћење да прода акције на аукцији, заобилазећи берзу. Агенција је припремила аукцијску документацију, извршила надметање и изабрала најповољнијег понуђача, фирму „Јака 80” из македонског Радовиша, чији је већински власник Јовица Стефановић Нини. Међутим, пошто је реч о продаји акција, купопродајни уговор и уговор о инвестиционом улагању закључени су између Акцијског фонда (не Агенције, која је обавила све радње продаје), и купца. Савет за борбу против корупције сматра да поступања учесника у приватизацији „Југоремедије” и на страни државе и на страни купца указују на могућу корупцију и прање новца.

3.Мобтел

Савет за борбу против корупције је, анализирајући документацију од оснивања овог предузећа, закључио да је компанија „Мобтел” основана уз озбиљно кршење закона, да је пословала у привилегованим условима услед блиске везе с влашћу. Коришћење политичких утицаја и патроната државе ради стицања профита спада у један од облика корупције, наводи се у извештају и додаје да тај утицај корупције није прекинут ни после 2000. године. Осим тога, спорно је и како је влада ненадлежно одузела фреквенцију и предузеће од првих власника, породице Карић, па формирала „Моби 63”, а затим га продала норвешком „Теленору”. Савет је тражио да се покрене поступак за утврђивање одговорности свих учесника у овој корупцији у којој је држава претрпела огромну штету. Затражена је и одговорност руководства ПТТ, чланова управног одбора ПТТ и чланови УО „Мобтела”. Савет је, прилажући све документе, затражио и да се покрене поступак, макар политичке одговорности за ресорно надлежне министре због непредузимања законом прописаних мера заштите државне имовине.

4.Це маркет

Приватизација „Це маркета” је отпочела у периоду када још није био комплетиран правни оквир који је пратио трговање на тржишту капитала, односно на берзи. Једна од најспорнијих ситуација је била да се без потписивања проспекта фирме, од стране генералног директора, фирма не може појавити на берзи. Тако је тадашњи директор „Це маркета” Слободан Радуловић обилато користио ту законску могућност, стопирајући излазак фирме на тржиште како би се реално знало колико фирма заиста вреди. На крају су бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић у децембру 2005. купили 75 одсто акција „Це маркета” за око 53 милиона долара. Бивши мали власници „Це маркета” од почетка су тврдили да су њихове акције 2001. процењене на 133.000 динара, а откупљене су по цени од 25.800.

5.АТП Војводина

Предузеће је приватизовано 2004. године, после чега је купац Илија Девић хтео да изгради нову аутобуску станицу за међумесни и међународни саобраћај. Из обимне документације се види да је Девић завршио инвестицију и добио дозволе, али му је онемогућено да нова аутобуска станица почне да ради. И поред званичних одлука стара аутобуска станица није измештена, а купцу није остављена никаква могућност да остварује приход и сходно томе измирује обавезе у реалном року договореном са Агенцијом. Уговор је раскинут и АТП „Војводина” се налази у стечају.

6. Лука Београд

Акционари ове фирме тврдили су да су због погрешно урађене процене вредности капитала „Луке” продали своје акције по девет евра, уместо за 22,18 евра по једној деоници. Они су наводили да су оштећени за укупно 71,5 милиона евра, а држава за око 49,4 милиона динара. Купац тих акција – фирма „Ворлдфин”, бизнисмена Милана Бека, негирала је такве оптужбе. Суд је донео пресуду у корист тог предузећа, где се у образложењу наводи „да се вредност акција утврђује на тржишту односом понуде и тражње, да су акционари својом слободном вољом продали акције, да је постојала само једна понуда за преузимање, те да су акционари могли да је или прихвате или одбију”. Данас, неразјашњеној позицији „Луке” и даље „кумују” и нерашчишћени имовински односи између тог предузећа и града Београда, односно шта је чије од земљишта на приобаљу Дунава. Тај спор је још у току. Савет за борбу против корупције је поднео кривичну пријаву због овог случаја против 17 особа.

7.Национална штедионица

Савет за борбу против корупције анализирао је податке о томе како су Националној штедионици додељени пословни простор Народне банке Југославије на бесплатно коришћење, затим структуру власништва Националне штедионице од њеног оснивања, као и привилегије које је држава доделила овој банци. Савет тврди да је тадашњи гувернер НБЈ Млађан Динкић омогућио Националној штедионици, приватној банци коју контролишу Вук Хамовић и Војин Лазаревић, да бесплатно користи опрему и пословни простор бившег ЗОП-а и доделио јој је без конкурса исплату великог дела старе девизне штедње. НБЈ је истовремено пропустила да утврди да повезана лица стичу контролни пакета акција Националне штедионице, као и да је у једном дану знатан износ девизних средстава направио круг између Беча, Москве и Београда на основу фиктивног посла и да су на крају од те трансакције купљене акције Банке. Национална штедионица је продата грчкој ЕФГ банци 2006. године. Наводе из овог извештаја истраживао је УБПОК, али случај никада није процесуиран.

8.Вечерње новости

Савет за борбу против корупције поднео је Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против седам особа због основане сумње да су починиле кривична дела злоупотребе службеног положаја, преваре, фалсификовања исправе и удруживања ради вршења кривичних дела. Особе обухваћене кривичном пријавом сумњиче се за незаконит упис акционарског друштва НИП „Компанија Новости” а. д. у Регистар Трговинског суда 2002. године и за кршење закона у поступку преузимања акција током 2005. и 2006. године. Последице тих незаконитости до данас нису отклоњене, тврди Савет.

9. Ветеринарски завод – Земун

Овај завод купио је конзорцијум „Банкома” и „Зекстре”, власника Драгана Ђурића, садашњег председника ФК Партизан. Споран је легитимитет фирме „Банком”, која није имала одлуку оснивача пре подношења понуде, па су правни заступници запослених тврдили да та фирма практично није ни постојала. Рад тендерске комисије, на основу којег је донета одлука да се предузеће прода „Зекстри” и њеном партнеру, оцењивао је Врховни суд, и то два пута и оба пута је поништио решења донета на основу одлуке тендерске комисије. Иако је ВСС два пута усвајао приговор конзорцијума радника, другог понуђача за куповину Завода, и враћао поступак на почетак, Агенција за приватизацију је 28. јануара 2005. трећи пут проценила да је понуда конзорцијума „Зекстре” и „Банкома” исправна. Агенција је са овим конзорцијумом истог дана, само два сата по објављивању новог решења, закључила купопродајни уговор, како не би истекао рок за спровођење тендера, што би читаву приватизацију вратило на почетак.

10.Застава електро

Извештај указује на пропусте Агенције за приватизацију приликом контроле извршења уговора о приватизацији, који је 2006. године закључен с Ранком Дејановићем, супругом министарке здравља Славице Ђукић-Дејановић. Поред наводног кршења уговора у делу који се односи на обавезно инвестирање, документација коју је Савет анализирао указује и на ненаменско трошење средстава која је „Застави електро” одобрио Фонд за развој.

11.Технохемија

Агенција за приватизацију је раскинула купопродајни уговор с купцем „Технохемије” и поред тога што је испунио све уговорне обавезе, измирио пет ипо од укупно шест рата купопродајне цене и инвестирао 60 милиона динара, што је двоструко више него што је уговором било предвиђено. Све ово првобитно је потврдила и Агенција, али је касније уговор ипак раскинула. Савет је указао влади да се већи део некретнина „Технохемије” налази на локацији обухваћеној променама урбанистичког плана Београда којима је промењена намена дела земљишта у Луци „Београд”, чиме је власницима Луке омогућено да на том простору граде стамбено-пословне објекте. Да би остварили своје планове, власници Луке настоје да дођу у посед земљишта „Технохемије” и других предузећа на поменутој локацији. Савет је препоручио влади да у светлу ових чињеница испита сумње на корупцију у поступању Агенције у „Технохемији”.

12.Срболек

Комисија за хартије од вредности је 2007. утврдила да су предузећа Јовице Стефановића преузела контролу над фабриком лекова „Срболек”, а да нису дала понуду за преузимање акција и наложила му да прода акције или да поднесе понуду. Стефановић је формално извршио овај налог, али је задржао фактичку контролу над „Срболеком”. Иако су остали акционари због оваквог посла и због незаконитог пословања управе компаније поднели кривичну пријаву против Стефановића и његовог менаџмента, тужилаштво није поступило по њиховој пријави, тако да је Стефановић наставио да доноси одлуке на штету предузећа, његових акционара и Републике Србије. Јовица Стефановић и директор „Срболека” Младен Лучић су ухапшени су 8. новембра 2010. године на основу кривичне пријаве коју је против њих поднела Пореска управа, као и због сумњи на злоупотребе у пословању „Срболека”. Над „Срболеком” је почетком 2011. године отворен предстечајни поступак, као последица вишегодишњег штетног пословања Стефановићеве управе.

13.Шинвоз

У овом случају, сумња се баца на несавесни рад Агенције за приватизацију приликом контроле извршења уговорних обавеза, што је новембра 2007. године резултирало стечајем „Шинвоза”. Агенција за приватизацију је три године омогућавала купцу да кршењем закона и уговора намерно води фирму у стечај, иако јој је било познато да Небојша Ивковић није извршио инвестициону обавезу из уговора у купопродаји капитала. Тек после уласка у стечај, Агенција је 31. јануара 2008. године раскинула уговор, после протеста 15. јануара на ком је умро акционар „Шинвоза” Радислав Стојанов. Министар Динкић је том приликом организовао конференцију за новинаре на којој је рекао да постоји основана сумња да је нови власник намерно изазвао стечај у „Шинвозу” и најавио да ће покренути надзор над радом новосадског огранка Агенције јер постоји сумња да су несавесно пословали.

14.Керамика из Кањиже

Спорно је понашање полиције, која је шест пута опструисала спровођење судске одлуке и увођење већинских власника и легалних органа „Керамике” у предузеће, због чега се годину дана одржавало незаконито стање. „Керамика” је пре пре преузимања од стране мањинских власника и нелегалног руководства била најзначајнији привредни субјект у Кањижи, просперитетна фабрика с могућношћу развоја у значајан бренд.

15.Просвета

Просвета: Протест је трајао девет месеци (Фото Д. Јевремовић)

Савет је указао на кршење закона и уговора у приватизацији некадашње највеће издавачке куће на Балкану, од стране купца и Агенције за приватизацију. Савет је утврдио да купац фирма „Медиа” не само да није извршила уговорне обавезе, за које му је Агенција оставила више накнадних рокова него што је законом предвиђено, већ је у међувремену продао део имовине „Просвете” и новац задржао за себе. Због свега овога, запослени у „Просвети”, који су доведени на руб егзистенције, обуставили су рад 20. јануара 2010. године и у штрајку остали више од 9 месеци. Уговор с купцем „Просвете” раскинут је 15. септембра 2010. године, а над предузећем је отворен поступак реструктурисања. Агенција за приватизацију није предузела никакве кораке против купца у вези са отуђењем имовине „Просвете”.

16.Послови Азотаре Панчево

Азотара Панчево: штетни уговори

Савету за борбу против корупције обратили су се запослени у панчевачкој „Азотари”, указујући на штетне уговоре које у име предузећа потписује привремени заступник капитала Радосав Вујачић, представник „Србијагаса” у овом предузећу. Запослени су Савету доставили уговоре из којих је, како тврде, евидентно да се „Азотара” задужује под неповољним условима. Најпре је „Азотара” од предузећа „Викторија логистик” позајмила пшеницу по цени од 12 динара по килограму, да би је двадесетак дана касније продала предузећу „Ју поинт”, по цени нешто нижој од 9 динара за килограм. „Викторија логистик” д. о.о. из Новог Сада, према подацима АПР-а, једна је од 10 чланица „Викторија групе”, чији су власници Европска банка за обнову и развој са седиштем у Лондону (24 %) и бизнисмени Милија Бабовић, Зоран Митровић и Станко Поповић са по 25,33 одсто акција. Власник „Ју поинта” је Зоран Дракулић. Савет тврди и да постоји још један штетни уговор по којем је „Азотара” позајмила 50.000 тона пшенице по цени од 12,15 динара по килограму, од Дирекције за робне резерве, 24. фебруара 2010. године. Пшеницу позајмљену под оваквим условима, двадесетак дана касније, „Азотара” је продала предузећу „Инвеј”, Предрага Ранковића Пецонија, по цени нижој од набавне(11 динара по килограму) и то са одложеним роком плаћања.

17.Трудбеник градња

Извештај указује на озбиљне пропусте које су направили Агенција за приватизацију и Министарство економије у контроли извршења уговора о продаји једне од највећих грађевинских фирми у бившој Југославији предузећу „Монтера”. „Монтера” је у власништву Драгана Копчалића. Пошто је извештај достављен влади, Агенција за приватизацију је спровела контролу извршења уговора у „Трудбенику”. Извештај Агенције од 26. новембра потврдио је наводе Савета, међутим, упркос налазима о драстичном кршењу уговора од стране „Монтере”, Агенција је одбила да раскине уговор. Агенција није раскинула уговор о купопродаји, а влада је 8. јула 2010. године донела програм мера за решавање статуса бивших и садашњих запослених у „Трудбенику”. Иако је „Трудбеник” приватно предузеће, влада је отпуштеним радницима на име социјалног програма из јавних фондова исплатила више од 1,2 милиона евра, како би зауставила њихове протесте и заташкала кршење закона у приватизацији предузећа.

18. Конверзија права коришћења у право својине 16 хектара земљишта на Новом Београду предузећу ДелРеал без накнаде

Савет је 14. марта 2011. обавестио јавност да је конверзија права коришћења на грађевинском земљишту у право својине на начин на који је дефинисана актуелним законом један од најочигледнијих примера спреге између крупног капитала и извршне власти, којом се законом стварају услови за системску корупцију. Као очигледан пример изнето је Решење о конверзији Секретаријата за имовинско-правне послове Градске управе Београда, којим је предузећу „ДелРеал” признато право својине на земљишту у државној својини без обавезе плаћања накнаде. Реч је о 16 хектара земљишта на атрактивној локацији, које је овим решењем поклоњено.

19. Нуба

Ово је једини случај који је до краја истражен и за који су пронађени докази, довољни за подизање оптужнице. Издавање дозволе за изградњу оптичког кабла предузећу „Нуба инвест” из Београда од стране Министарства животне средине и просторног планирања, обављено је, како се тврди, у незаконитој процедури, супротно одредбама Закона о планирању и изградњи и Закона о телекомуникацијама. У поменутој процедури изостало је организовање поступка јавног надметања, а необично је да је тај посао, поред бројних оператера са искуством и годину дана пре свих других добило непознато, новоосновано предузеће, које се пре овог посла није бавило телекомуникацијама, нити је имало лиценцу Ратела (Агенција за телекомуникације).

20. Концесија за аутопут Хоргош–Пожега

Анализирана је додела концесије за финансирање, пројектовање, изградњу, коришћење и одржавање аутопута Хоргош–Пожега. Савет тврди да је реч о томе „како политичари и извршна власт у Србији користе јавна добра у циљу остваривања партијских интереса, што се огледа у чињеници да се јавни пут гради до изборне базе ресорног министра, иако његово крајње одредиште нема већи привредни, финансијски нити социјални значај, са становиште општег интереса државе, док је завршетак Коридора 10 стратешки приоритет државе”. Савет је такође оценио да је техничка влада закључењем уговора о концесији прекорачила своје надлежности.

21. Извоз шећера у земље ЕУ

Европска унија је 2001. године омогућила Србији извоз шећера произведеног у нашој земљи по преференцијалним условима на тржиште ЕУ. Како Европска канцеларија за сузбијање превара ОЛАФ, због неадекватне контроле порекла робе у Србији, није могла да утврди да ли је било злоупотреба преференцијалног статуса, ЕУ је почетком 2003. године нашој земљи увела санкције на извоз шећера. После анализе података о извозу шећера у ЕУ у периоду 2001–2003. године, Савет је констатовао да је у Србији потрошено и извезено од 100 до 300 хиљада тона шећера годишње који не постоји ни у производњи ни у легалном увозу. Савет је препоручио влади да хитно утврди одговорност за драстичан обим уласка у земљу робе без царинске контроле.

22. Путник

Приватизован ,етод јавног тендера (Фото Ж. Јовановић)

„Путник” је приватизован методом јавног тендера у мају 2003. године између АТД „Путник” као продавца, Агенције за приватизацију и „Униворлд холдингс лимитед” (УХЛ) као купца. Агенција за приватизацију је уговор касније раскинула, па је УХЛ је покренуо поступак пред Међународним арбитражним судом који је решен у корист ове фирме. Агенција за приватизацију, међутим, није поступила по одлуци Међународног арбитражног суда, нити по закључку Владе Србије.

23. Србија-Турист

УХЛ је 16. септембра 2003. године с предузећем „Србија-Турист” а. д. из Ниша и Агенцијом за приватизацију закључио уговор о продаји и куповини друштвеног капитала „Србија-Туриста”. Као и у случају „Путника”, Агенција је 30. јуна 2006. године раскинула уговор применом одредаба члана 41а Закона о приватизацији, иако је уговор закључен две године пре него што су ове одредбе ступиле на снагу. УХЛ се и у овом случају обратио Међународном арбитражном суду, који је донео одлуку којом је утврђено да је уговор и даље на снази, а Агенцији и „Србија-Туристу” се налаже да признају извршење уговорних обавеза и врате 997.824 акција.

24. Галеника

Епилилог пред Међународним арбитражним судом Међународне трговинске коморе (Фото Д. Јевремовић)

Такође случај који је имао епилог пред Међународним арбитражним судом Међународне трговинске коморе. У поступку „Валеант фармасутикалс интернешнал” (САД) (бивши ИЦН фармасутикалс ИНЦ) против државе суд је 11. новембра 2004. године донео одлуку којом је ИЦН је овлашћен да поврати свој основни новчани улог у „ИЦН Галенику” до износа од 50 милиона америчких долара и да ово право ИЦН-а треба да се обезбеди путем ликвидације те компаније. Одлуком је одређено да свака странка у једнаким деловима сноси трошкове ове арбитраже у износу од 818.000 америчких долара.

--------------------------------------------------------------------------------------

КАР­ЛОВ УГАО

• Евро­па од нас оче­ку­је да ре­ши­мо спор­не при­ва­ти­за­ци­је. За­то, поч­ни­мо од Бонд­сти­ла.

• Ла­нац ис­хра­не тај­ку­на по­чи­ње бан­ком, а за­вр­ша­ва се рад­ни­ци­ма.

• И ми­ни­стри су, чи­ни се, би­ли не­чи­ја при­ват­на сво­ји­на.

• При­ва­ти­за­ци­ја је као пче­лар­ство. По­ку­пиш мед, а рас­те­раш ра­ди­ли­це.

• За бор­бу про­тив ко­руп­ци­је по­треб­на је че­лич­на во­ља. Ис­ко­ва­на у Сар­ти­ду.

• Ко­ко­шка или ја­је? Да ли је др­жа­ва при­ва­ти­зо­ва­ла ма­фи­ју, или је ма­фи­ја др­жа­ву?

• Све је при­ва­ти­зо­ва­но по за­ко­ну. За­ко­ну ја­чег.

• Ам­не­сти­ја осу­ђе­ни­ка омо­гу­ћи­ће сме­штај уче­сни­ка мно­гих при­ва­ти­за­ци­ја.

• За раз­ли­ку од њи­хо­вих, на­ши ме­ше­та­ри у при­ва­ти­за­ци­ја­ма су не­ви­ни.

• По­треб­но је чу­ва­ти до­сто­јан­ство свих ми­ни­ста­ра. Не тре­ба их хап­си­ти чим не­што укра­ду.