Извор: Политика

Аутор: Александар Микавица

Србија мора и без притиска са стране да види ко се и како окористио трансформацијом друштвеног власништва, али и да одговори на питање – због чега смо изгубили индустрију

Кликните за увећање

Иако и нашу јавност често нервира начин на који европски известилац за Србију Јелко Кацин преноси домаће задатке које Брисел задаје нашим властима, захтеву Европског парламента, да се преиспитају 24 спорне приватизације, чији је списак ЕУ доставила, како се тврди, покојна председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ, њему и „нема шта да се замери”.

Приватизацију је на својој кожи искусио највећи број грађана, па би они, сигурно, поздравили преиспитивање вишеструко дужег списка приватизованих фирми.

Према резултатима истраживања социолога Срећка Михајловића, 44 одсто испитаних мисли да је она била „чиста пљачка”, 27 да је „нужна, али да се спроводи на погрешан начин”, 26 процената не зна да је оцени, а онакву каква је била подржало је тек три одсто грађана.

За њене „извођаче”, приватизација је била успешна, упркос званичном податку да је 27 одсто приватизација поништено, иако су економисти једнодушни у оцени да је њен учинак катастрофалан, због, пре свега, изгубљених стотина хиљада радних места. Питање је само колико то ЕУ занима.

Економиста Петар Ђукић подсећа да је од 2002. до 2011. године у Србији приватизовано 3.017 друштвених предузећа. Од тог броја 636 било је неуспешно. У тим фирмама је радило око 83.000 људи. Готово 65 одсто приватизованих предузећа је угашено или су пред поступком ликвидације, док само 35 одсто још послује.

Према резултатима истраживања из 2010. године, само у 2,91 одсто анкетираних приватизованих фирми запослени примају плате, а власник им уплаћује и доприносе. У 49,3 одсто анкетираних фирми плате су редовне, али се не уплаћују порези и доприноси, а у 8,3 одсто приватизованих предузећа плате се уопште не исплаћују, уз тенденцију погоршања.

Мирослав Здравковић, главни уредник веб портала „Макроекономија” сматра да је за Србију веома пожељно да се ставе тачке на све спорне приватизације. За Милана Ковачевића, консултанта за страна улагања, не би било изненађење ако би се доказало да је било злоупотреба у процесу приватизације. Он подсећа да, према Закону о приватизацији, Агенција за приватизацију је спроводи и истовремено сама себе контролише.

Јелко Кацин је током последње посете Србији рекао да је један од главних разлога свог боравка код нас навео злоупотребе државе у процесу приватизације, где се, како је рекао, ради о такозваном рекетирању.

Надлежна тужилаштва су, према донедавно доступним информацијама, до почетка овог месеца почела да испитују 18 таквих случајева.

Међутим, први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да „државни органи спроводе истражне радње у сва 24, као и још три друга предузећа која су приватизована у Србији.”

Државни органи ће, можда, утврдити како су појединци оштетили купце друштвених предузећа.

ривци ће, вероватно, бити именовани и кажњени. Остаје међутим питање – да ли ће рука правде стићи и оне који су оштетили стотине хиљада запослених који су остали без радних места и средстава за живот

Бранко Павловић, директор Агенције за приватизацију од априла до јула 2004. године, адвокат и консултант малих акционара у више приватизованих предузећа, у разговору за наш лист каже да су многа обећања и очекивања од приватизације спроведене на „српски начин”, најблаже речено, била нереална.

– Приватизација у Србији је почела 1989, а Закон о приватизацији из 2001. је представљао потпуно другачији концепт и много лошији од онога који смо имали у претходној деценији. Уместо да се уреди макроекономски оквир, закон је превасходно ишао наруку крупном капиталу, затим капиталу стеченом криминалним активностима, па затим домаћим политичарима и, тек на крају, домаћим такозваним тајкунима. Ови последњи су највише медијски експлоатисани управо зато да би се замаглиле прве три категорије.

Да ли се може очекивати да се штета бар делимично надокнади?

– Штета никада неће бити надокнађена, пошто по различитим основама, и најчешће сасвим мимо приватизације, она износи више десетина милијарди евра – рекао нам је Павловић. – Цех увек плаћају грађани. Питање је само да ли ће кривци платити макар мањи део цеха целокупном својом имовином и да ли ће бити лишени слободе на веома дуго време. Први „део рачуна” у знатној мери су успели да избегну да плате запослени у јавном сектору, али сада се дуг полако сваљује и на њих.

Најгоре је што ће нечију похлепу, државну глупост и политички кукавичлук плаћати наша деца, указује Павловић.

Ако хоћемо да будемо озбиљна демократска држава, а и наши пријатељи из ЕУ нам то желе, не сме се дозволити да остану некажњени починиоци кривичних дела у приватизацији. А било је свега: несавесног пословања, намерног проузроковања стечаја, злоупотреба положаја и овлашћења у привредном пословању, закључења штетног уговора, недопуштене трговине, утаје пореза и доприноса и других давања, превара, проневера, фалсификовања службених докумената, несавесног рада у служби, примања и давања мита, избегавања царинског надзора и слично.

Приватизацији се морамо вратити зато што није окончана. У Србији није све приватизовано. У стопостотном државном власништву је још око 700 јавних предузећа. Већина их је комуналних, у власништву општина и градова, али је међу њима и оних од стратешког значаја. Уосталом, завршетак приватизације у такозваном реалном сектору, али и приватизација јавних предузећа, један је од услова да Србија постане чланица Европске уније.

Добра основа за борбу против корупције

Захтев Европског парламента за преиспитивање 24 спорне приватизације у Србији треба схватити као упозорење нашој земљи да на путу придруживања унији мора да успостави владавину права и закона и створи добру основу за борбу против корупције, оценио је економиста Мирослав Здравковић.

Он је нагласио да је за Србију и те како пожељно да се ставе тачке на све спорне приватизац је, оцењујући да понашање премијера Ивице Дачића и првог потпредседника владе Александра Вучића „улива наду да ће они заиста тај посао да обаве”.

Здравковић је рекао да очекује да ће Дачић и Вучић, и надлежни државни органи, обавити преиспитивање спорних приватизација на најбољи могући начин, наглашавајући да је то основ да се Србија подигне као држава, да се смањи ниво корупције и да наша земља буде више привлачна било коме ко у њу дође, а на првом месту нама који у њој живимо.

„Не мислим да то може да се реши лако, али сам уверен да свакако треба да се нешто учини, јер су врло непријатне информације и последице које ће наступити за особе које су у то умешане”, казао је Здравковић.