Извор: Дневник

Аутор: Танјуг

Реформа правосуђа у Србији је доживела потпуни крах када је реч о новој мрежи судова, кадровским решењим и процесним законима и зато је неопходна њена ревизија, оценили су правни стручњаци.

Они су указали да су трошкови неуспеле реформе огромни, како на спољњем тако на унутрашњем плану и да ће порески обвезници Србије тек плаћати отклањање свих њених недостатака.

Бивша председница Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро сматра да је реформа правосуђа изазвала енормне трошкове „бахатим трошењем буџета” и да нам тек предстоји плаћање корекције лоших реформских решења. Она је подсетила да је на време указивала да у Закону, којим се потпуно мења мрежа судова, не може да стоји образложење да нема буџетских трошкова.

- То су енормни буџетски трошкови, а мрежа се показала потпуно неделотворном - рекла је Петровић-Шкеро.

Судство, односно буџет Србије, како је казала, дугује накнаде бројним учесницима у судском поступку - вештацима, поротницима, судијама и тужиоцима за одвојени живот, закупнину стана, јер су радили у другом месту. Сад, кад треба неизабране судије и тужиоце вратити на на посао, било би корисно да се направи добра анализа и измена мреже судова, казала је она и додала да ће то изавати нове велике трошкове.

- Сматрам да је дошло до бескорисног, понекад бахатог трошања буџета, јер је реформа правосуђа била велики експеримент - истакла је Петровић Шкеро, запитавши како сада кренути у њену ревизију, с којим буџетом и да ли ћемо моћи и за које време да то урадимо квалитетно.

Професор Правног фалукета у Београду Милан Шкулић је нагласио да реформу правосуђа није плаћала држава, већ њени грађани и да ће „тек време да покаже о којој суми се заиста ради”.

- Искуство показује да вероватно треба мењати мрежу и повећати број судова, као и број судија и јавних тужилаца - рекао је Шкулић и додао да с проценом не треба журити.

Питање трошкова због враћања тужилаца на посао је мање проблематично, него судија зато што је тузизлаца, како је рекао, потребно више због уводења „тужилачке истраге” у правни систем Србије. Он каже да је „у реформи правосуђа много тога пошло лоше и наопако”, посебно када је у питању „неизбор” судија и тужилаца.

Шкулић је подсетио да се, као члан Државног већа тужилаца, „годинама раније залагао да се највећи број тужилаца и заменика врати на посао без већих проблема”, јер је сматрао да нема услова да се већини њих оспори достојност, стручност и оспособљеност, а одлуке Уставног суда су показале да је заиста тако.

Реформа правосуђа у Србији је очигледно пропала, јер није изведена на природан начин, сматра професор београдског Правног факултета Ратко Марковић и указује да се то најбоље огледа на кадровском питању.

- То је изведено траљаво и уз утицај политике, а не струке. Уопште, реизбор је био врло споран, као и други делови реформе правосуђа - мрежа судова и поступци пред судовима - изјавио је Марковић. Према његовој оцени, мрежа судова је радикално редукована, тако да се није успело у томе да суд, као некад, буде ближи народу. Напротив, како је објаснио, суд је постао и физички удаљен од људи, уместо да им територијално буде на дохват руке.

Писац Устава из 1990. сматра да ново Министарство правде треба да одлучи да ли ће кориговати мрежу судова и мењати правосудне законе на основу којих је реформа спроведена, а посебно да се позабави материјалним аспектима, односно трошковима које ће отклањање недостатака у реформи изазвати.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић сматра да „реформа правосуђа и није била реформа” и да оно што је доскора називано реформом „захтева ревизију, односно треба реформисати.” Бољевић је указала да је тек ЕУ натерала нашег законодавца и политичаре да схвате да реформа није добро обављена, док су одлуке Уставног суда, којима је наложено да неизабране судије и тужиоци буду враћени на посао, само помогле да то свима постане очигледно.

Према њеним речима, Друштво судија Србије је већ сачинило документ о томе како би требало да изгледа „реформа правосудне реформе” о чему је обавестило ЕУ, а обавестиће и нову владу Србије, када буде формирана. Ова струковна организација сматра да је ревизијом реформе, између осталог, потребно преиспитати организацију правосудне мреже која је већ показала све недостатке, одредити број судија и тужилаца који одговарају нашим условима и обезбедити независност, односно сталност поравосудних функција.

Поред тога, треба развити механизме дисциплинске одговорности и вредновања рада судија и тужилаца, преиспитати лоше процесне законе и донети нови закон о Високом савету судства и правни оквир за избор његових чланова.
Бољевић је указала да је „оваквом назови реформом” Србија претрпела огромну материјалну и нематеријалну штету. Спољни негативни ефекат је, како је навела, да се „Србија у очима европске јавности избрукала са реформом правосуђа и малтене довела до тога да људи у Европи кажу да није ни спремна да има правну државу”.

Бољевић је изразила наду да ће мишљење независних експерата, који су били у посети правосуђу Србије и доставили извештај јуна ове године, показати да Србија, ипак, има капацитете да властитима снагама спроведе стварну реформу. Према њеним речима, „унутрашњи нематеријални аспект реформе парвосуђа је још гори због тога што је првенствено тужилаштво, а и судство постало из корена застрашено, пошто је схватило шта све може да му се деси.”

- А када је тужилац или судија застрашен, када се плаши тога да ли ће сутра бити на радном месту или не, онда ослушкује шта неко други мисли, постаје калкулант, пристрасан и зависан - указала је председница Друштва судија Србије.  - Такав тужилац и судија не може да грађанима пружи непристрасно и фер суђење, нити може да се ефикасно бори с корупцијом што је рак -рана нашег друштва. Зато ревизија реформе правосуђа мора да обезбеди да судије и тужиоци буду самостални и да не буду застрашени.